Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

174

„Која оно влашка кржулија, „На дорату вас у чисту злату, 285 „Сиједа му брада до појаса,' „А у глави зуба ђавољега; „Све му вјетар на рбине дува „Те му браду на прамове тура; „Крвава му рука до рамена 290 „И крвава сабља до балчака; „Све сијече по Касаби Турке, „А на мејдан зове Љубовића, „Љубовића ил’ бег-Башагића?“ А вели му Дукичић Никола: 295 „Познајем га команданте царски. „То је главом попе Радовићу „Из Братача села маленога, „Војвода је свега Невесиња; „Они he ти дину додијати 300 „И Касабу града освојнти." Та прошао, други наишао, Познава га паша Селим паша, Познава га, познат’ не могаше, Па оваку ријеч говораше: 305 „О Ннкола коџобашо стара! „Која оно влашка сераттија „На вранчићу у кратку ћурчићу; „Пали су му брци до пушака, „Покрили му пушкам’ тепелуке; 310 „У пасу му сребрна ливора, „А у руци бријаткиња ћорда, „Шњом сијече по Касаби Турке?“ А Никола паши одговара: „Познајем ra ка’ и своју главу. 315 „Оно Тривко Бува из Колешка, „Љуће змије у крајини није; „Ускак’о је у Горицу Црну „Код Николе Петровића књаза „И он га је дивно дочекао 320 „И сребри му ливор поклонио, „Са ливором да заметне кавг}', „Кад се пољу Невесињу врне;