Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

191

„На бедему главу наслонила, „То је, кадо, црногорска војска 55 „И пред њоме Павловић војвода, „Неко ми је још прекјуче прич’б: „Да he данас на Корнта Пеко , s Ha Вољице под Сворцанске куле; „Но ти ајде у'"шикли одају 60 „Па пробуди Муја и Џафера, „Да гледају спачу од живота.“ Кад то зачу була бјелогрла Оде млада у шикли одају, Па погледаТдва милосна сина, 65 Сузе проли, па им говорила: „Устаните, ђецо моја драга, „Јер васЈбабо на оџак дозива.“ Устануше два Мушова сина, Па их ето до кафе-оџака. 70 Кад сједоше и одпочинуше, Па им оде стари говорити: „Ђецо моја, да ме послушате, „П узмимо кафе и дувана. „Да идемо на Корита равна 75 „Да паланку војводи предамо. „Поклаће нам робље Црногорци.“ Мујо шути ништа не говори, А Џафер је бабу говорио; „Волим, бабо, мушки погинути, 80 „Него женски Вла’у се предати. „Ја ћу уђат’ на зекана мога, „Гонићу га касаби Церници „У даиџе Тановић Аџије, „Да ми помоћ и индат придаде, 85 „Да ја куле на Корита браним, „Док ми индат из Мостара дође.“ Тако било и тако се свило, Уранио јузбаша Џафере, Па посједе дебела зеленка 90 И он оде касаби Церници И даиџи у истину каже И молига и заклиње дином