Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

192

Да му даде четрдест пандура, Аџија му тако одговара: 95 „О сестрићу, луде ли си главе! „Виш да немам друга ниједнога, „Да ја браним касабу Церницу. „Моја се је разбјежала војска, „Но претури робље у Церниду, 100 „Куле брани и како ти драго.“ Тако било, тако учињели. Оде Џафер на Корита равна, Своју ђецу поче опремати, Ал' мишљаше нико не чујаше, 105 Љута га је гуја припазила, Која ће му очи извадити Љута змија Вучић Курдулија. Кад разумје што говоре Турци, Скочи Вучић на ноге лагане, 110 Па он оде на Корита равна, Кад ту војске ни војводе нема. Но отишла низ Рудину војска, Само нађе Драговића Вула, Око њега десет-дван’ест друга 115 Све им што је и како је каже; „Но на ноге ако Бога знате, „Утекоше из Корита Турци!" Корићани ка’ ’но соколови, Само суве пушке приватише, 120 Па их ето уз Корита равна, Док дођоше код Кобиље Главе И Турцима џаду пресјекоше, Око друма пута западоше. Таман ноћи половина било, 125 Кад ево ти јузбаше Џафера На зекану коњу од мејдана, А за њиме жене на ногама. Тихо иду, гледају преда се, Никаква се гласа нечујаше 130 Само сјаје ноћна месечина. Међу Србе Џафер улазио, На њега се плотун оборио