Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

193

Са зекана бега укидоше, Лијеву му руку саломише; 135 Ама Џафер срца јуначкога, Нити паде, нити се препаде, Но за себе заклониште тражи, За студен се камен заклонио, На кубуре руку наслонио. 140 Лоша га је пригазила гуја Из Бањана Миловић Лазаре, На Џафера јуриш учинио, А Џафер му тио проговара: „Миловићу, кукала ти мајка, 145 „Остаће ти саморана мајка, „Јера нема но тебе једнога." Зато Лазар хаје и не хаје, На Џафера јуриш учинио С празном пушком и голијем ножем. 150 Џафер трже сјајну ледениду, На Лазари огањ оборио, На згодно га мјесто погодио Посред паса укиде га с гласа, Лазар паде у траву на главу, 155 А допаде Вукајловић Јаро, Да Џаферу посијече главу. Џафер другу леденицу пали, Сломи Јару у рамену руку. Јаро викну: „Ја погибох друже!“ 160 Док долеће Јакшићу Алекса, На Џафера јуриш учинио И живу му на плећи скочио. Џафер бјеше срца јуначкога, Јуначки се од душмана брани, 165 За прси га руком уфатио, А за грло бијелијем зубом, Бог да знаше, удавит’ га ’hatue. Братић Васко с поља Невесиња Ђе се јунак ближе примакао, 170 На Џафера јуриш у.чинио; Од образа, синџирлију пали, Док Џафера са Алексе свали.

ДЕВЕСИШСКА СПОМЕНИЦА 13