Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

СРЕДИНА И ПРИЛИКЕ ИЗ КОЈИХ СЕ РАЗВИЛА НЕВЕСИЊСКА БУНА.

Област у којој је избила буна и дала повод за велику источну кризу од 1875 —1878. год. није ни географски ни историски ни надионално-содиално засебна целина. Невесињски срез и суседни део столачког и билећског среза јесу у географском погледу саставни део динарског система са свима главним особинама динарске пластике, климе и антропогеографских момената. У дугим карсним пољима, удубљеним котлинама између таванастих површина у правцу од северозапада према југоистоку има та област згодан приступ према црногорском територију. Земљиште се постепено уздиже као и сва источна Херцеговина од Неретве према Црној Гори као према некој природној тврђави. Од приморја према унутрашњости диже се у источној Херцеговини један низ брда која стварају донекле попречни бедем између Херцеговине и Црне Горе. У том бедему и у околности да су се котлине, који отварају везе према Црној Гори, могле на ждрелима лако затворити лежала је релативна сигурност Црне Горе према упадима с херцеговачке стране. Али, то је олакшавало и Турцима да у ратно време могу лако затворити комуникације између Херцеговине и Црне Горе. Етнографски односи допуњавали су географске: у правцу простирања поља и најважнијих путева у источној Херцеговини сачињавала је маса народа једну јединствену целину у етничком, културном и

НЕВЕСИЊСКА СИОМЕНИЦА 1