Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

89

из домовине, голи и потрвени, Черкези су постали бескућници, пробисвети, скитнице; од јуначких горштака, какви су наши Црногорци, они су постали разбојничке гомиле. (Они нису били овако зверје док су били на своме огњишту; бескућништво, прогонство и скитнички живот искварили су њин поносити карактер. Данас су то најсуровија и најпрезренија створења. До њих није продро ни један зрачак цивилизације; они живе у дубоком мраку варваризма Насилничка Турска, својим глобама, целом својом гадном системом, подржава и ојачава код њих овај мрак варварства. Черкез има само једну заветну идеју, један свети аманет, којим још из колевке напаја децу своју, а то је: освета, страшна, крвава освета Москову — и свем што је Москову сродно, што се крстом крсти и славенски збори. Турској госпоштини иде у интерес овај дивљи фанатизам, ова бесомучна мржња и она их подржава и употребљује ове ратоборне дивљаке као жртве, да помоћу њих одржи своје господство над покореним Словенима. Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме и преступних тежања турских великаша. (Он не би био овака звер, да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла Није. Пожали га дакле. Овај варвар наје тако велики злочинац, као ни који су гадо овога

жалоснога стања довели. Мир и његовом пепелу, а

проклетство, вечито проклетство освојачима, који грабљењем туђих земаља сеју непомирливу мржњу међу народима; проклетство глобаџијама, који глобама и тиранијом држе читаве народе у непрегледној умној тами,

те тиме праве од људи зверове; проклетство свима сил-

ницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима, који се воде да се покоре или одрже у покорности народи. Проклетство проклетство...

И ти би опет да бежиш далеко, далеко; али очи се зорно упиру у бледа мртвачка лица, што стоје разбацана око тебе и ти корачаш махинално, полако од