Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

107

су они дизали, него говорећи једино о последњем. великом рату, ми видимо да добровољачка акција почиње са самим ратом. Сви они честити патриоти, који су се у очи објаве рата нашли изван бивше Аустрије или су успели да дезертирају на почетку војних операција, ступили су као добровољци у српску војску и четничке организације. Исто се дешавало и у Русији. Сви наши патриоти, који су успели да на руском фронту пребегну из аустријскке војске у Русију, тражили су да буду као добровољци упућени у Србију. Разлог што тај покрет није могао одмах бити изведен у већим размерама, лежи у томе што је наишао на прикривен или откривен отпор истих они људи и кругова, који су касније скривили пропаст Русије. Поради тога, организовање добровољачких дивизија у Русији успело је тек почетком 1916 год. и то у моменту велике националне несреће, онда, када ниједан комадић српске земље није био слободан, него се је налазио под руком окрутног завојевача.

Ми наглашујемо овај момет, јер баш с обзиром на тешку политику ситуацију, у којој добровољачке дивизије ступају у борбу, њихова акција добија не само војнички негојош и један морални и политички. значај и успех за нашу земљу.

Када је, после албанске катастрофе, сва Србија пала под власт непријатеља и остатци њених бораца били пренешени на Крф, непријатељи су наши прокламовали да је Србија престала и политички и војнички да егзистира, и да је са тим исчезнућем Србије нестало оног спољњег фактора, који је, пред лицем Европе, поставио проблем нашег националног ослобођења и прогласио га као циљ за правилни свршетак рата.

Мора се разумети да је пропаст Србије и њене војске тешко утицала на дух и морал наших сународника и свих честитих (Словена из бивше Аустрије, јер сви су они осећали да је проблем њиховог ослобођења пред Европом много јаче, него ли разним меморандумима, био брањен и аргументиран Крвљу, Која се