Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

116

(Одмах су се чете груписале из крајева Црне Горе, Зубаца и осталих места Херцеговине и пошли на Главски Дб. Ту су се такође сви прикупили и сконцетрисани — Кренули.

Вође су били: Лука Петковић, Пеко Павловић и Максим Баћевић.

Г. Ћеловић је у борбама био код Љубиња Стоца па код Ушове, где је Требињцима турска војска из Цариграда долазила у шлеповима и искрцавала код Клеке као индат — помоћ. Приликом искрцавања Турци су претрпели много губитка, пошто су ови осули паљбу на њих. Том је приликом и ТЋеловић рањен у ногу.

(Овим налетом могли су наши јако настрадати, јер нису знали, да су турци, мештани изашли у сус рет и били им иза леђа. Но на њихову срећу за ово беше дознао Јован Зотовић и полети са својом четом од 40 људи и удари на Турке, који беху опколили чету где се налазио и Ћеловић. Успевши се повући, чета је се прикрила на Попову Пољу где је даље наставила гоњење турака. |

Крајем јуна месеца ова чета је имала више успеха у Херцеговини, јер су у тај исти дан три борбе издржали и све три победили. После, овога имали су још неколико успешних борби са турцима, после чега су се вратили преко Сиска за Београд, када је Србија објавила рат.

Враћајући се у Београд, наишао је на Петра Мркоњића у Костајници и Сиску, којом се приликом упознао и разговарао. Доласком у Београд Ћеловић учествује у даљим ратовима са Турцима.

По свршеном рату вратио се код Параноса и наставио свој ранији рад, и после кратког времена почео је за себе радити.

Ћеловић је био добар и вешт трговац, тако, да му је сваки посао ишао од руке. За кратко време постао је завидан трговац.