Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

117

Ћеловић, као организатор комитске акције у Јуж. Србији.

Све до 1901 год. ми нисмо имали оружаних чета које би спроводиле оно што су бугарске чете дотле чиниле. Са оружјем су натеривали хришћане у Јужној Србији да прелазе у егзакисте. Народ који се осећао Србином остао је у Патријашистама, али као што рекох бугари су и оружаном силом растеривали Патријашисте.

У овако судбоносном моменту када српски народ остаје само под заштитом просветних раденика и када бугарске комите успешно проводе своје, појављује се Ћеловић са Др. Гођевцем видевши шта се ради и пратећи будним оком на све радње у Македонији, Ћеловић и Др. Гођевац приступају организовању комита рачунајући да оружаном силом и они заштите оно што

још остаде патријашиста а истовремено почињу при_ купљати македонце који већ припадаху бугарској четничкој организацији привољавајући их да се боре у српским четничким организацијама.

Да би их што више придобио Ћеловић је све комите и њене вође примао на зимовање у своју купу дајући им храну и све остало, тако је у пролеће 1902 послао већ наше привољенике и четничке вође да ортанизују оружану одбрану патријашиста и тако је чете потпуно опремљене послао у Јужну Србију и први пут наше оружане чете су се сукобиле са бугарским четама на Овчем Пољу. Егзархисте, комите предводио је бугарски поручник Александров. Ову чету и самог Александрова, наши су побили и тек после овог сукоба Бугари су рекли да има Срба у Македонији. Дотле су бугараши

тврдили да нема Срба у Македонији.

Наше организоване чете успешно су радиле по Македонији за нашу приволу, и сузбијајући бугараше свуда су их гонили и ово су били први сукоби са бугарима иначе су се бугарске чете раније бориле само против Турака.

Бугари видевши да немају куд даље послали бејаху у Београд делегате по имену Николова и Михаинлова да преговарају и да се измире те да заједнички раде против непријатеља угњетача Турчина.