Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

II

· Bam Ta слобода, којом је целога живота дисао Петар Карађорђевић довела га је као добровољца на бојно поље Босанске Крајине да залаже своју имовину; своју снагу, своје знање и саоју крв за слободу своје браће.

Како је то било2

Кад су Босни и Херцеговини дојадила турска насиља народу, које рђава турска управа не само није умела отклонити, него им је по гдекада ишла на руку, кад је лична сигурност раје пала на нулу, онда је требало само да кресне од куда ма и најмања искрица па да букне страховити пожар устанка.

И та искрица јавила се у судбоносном одјеку прве устаничке пушке у Невесињу крајем јуна 1875 тодине.

Један део народа је устао а вође устаника издале су проглас 19 јула 1875 г., у коме су објавили целом свету зашто су устали на оружје. У исто време објавили су и своје захтеве, тражећи да се у Босни и Херцеговини изведу реформе у договору с народним главарима, а под надзором једне европске комисије.

Устанак у Херцеговини одјекнуо је и у Босни а нарочито у Босанској Крајини. Четничко ратовање трајало је скоро три године — од Петрова дана 1875 до сан-стефанскога мира, закљученог 19 фебр. 1878 године.

Чим се пронео глас о устанку у Херцеговини и у Босни похитали су добровољци са свих страна да помогну својој браћи. Било их је из Боке Которске, Лике из Црне Горе, Далмације, Хрватске, Славоније, из Војводине и Србије.

„Глас Народа“ у свом 30 броју од 27 јула 1875 г. вели: да се „устанак херцеговачки шири сваким даном“, да се „више чета црногорских већ бију“. Капе: тани су им: Зимонић, Алексић и Петровић. Осим тога из Боке Которске... прешло 400 Кривошијана и једнако други за њима хитају...“

У бр, 32 истога листа од 9 авсуста каже се: „У Србији све је за рат. Тамо се купе чете добровољаца. Први богаташи о свом трошку дижу војску... „На ус-

ташко поље стижу већ многи добровољци из Аустрије;