Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

20

пута у Бељину, — за које ми, који смо у сред средине војске према касарни, напред били, и што би у томе боју за нашим леђима на десном боку не знадосмо. Од Стараче па до пред Бељину проведосмо 4 часа 10 минута: јер наступили смо на Бељинско земљиште пошли у пет а дошли и стали у Бјељину у 9 часова. и 10 минута.

Од Бељине па до Стараче једва да има хода за сат и по, но ми смо морали због тога тако дуго ићи, једно што су нас Турци као што сам то и напред, казао, на више места предсретали;а друго што сеи војска споро кретала, обилазећи, и провлачећи се кроз. честе шумарке и трњаке, пазећи да угоднији и сувљи пут за батерије буде.

Дођосмо. Ту се тешка батерија наших топова напери правцем на турску кршлу — касарну — која је изнад крајњих кућа Бељинских, с лицем у отворено поље. Ватра се отпоче право на кршлу, испред које чадор до чадора беше, а после и на неке повеће турске куће које на оку беху. Турци нам се одазваше са гранатама. из својих тешких топова. Пуцаше најпре на десно крило наше на Рађевски баталијон, и то дуго, јер тамо беше половина тешке батерије наше, а друга половина пред центрумом војске, — Јадрански баталијон, а после окренуше на нас, правце на средину и батерију нашу пред нама, где сам и ја са Јованом Џинићем из Тузле, код, муниционих кола са топџијама био, који су из наших кола картеч до топова односили. Са обе стране грмили су топови пуна четири часа, од 9 до 1 час по подне.

С наше стране зна се колико је метака кроз то време избачено а с турске незна се.

Зна се само то да Богу хвале ни један наш војник није то време од Турских граната, ни рањен ни убијен; јер су све високо изнад наших глава прелетале и нераспрснуте на земљу падале; рекао би човек који би као и ми слушао ту ужасну грмњавину, да је преко хиљаду метака на нас избачено у чело. Од овог силног топовског боја, потресла се сва околина сједне и са друге стране Дрине и Сава; јер са на даља на 5 до 6 часова чуло.