Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

вао је војне науке у Дивизиској, артиљериској, инжињериској струци Ратне Школе. Поред теорије усавр-

шавао се и у практици, а поред тога служио јеи у јахаћим и другим јединицама у Берлину код јегара и хусара.

Док је Ранко служио код Хусара, посетом принца Фридрих Карла, уочио га је и у њему видео врлину

научног војника, па га је доцније призивао к себи у друштво.

У Прајској се Ранко спремао поглавито за струку генералштабну у чему је био одличан, а такође је иу тактици показао успех.

1850 год. командовао је јединицама при-грађанској побуни у Берлину, и кад се буна стишала школа није могла наставити рад и Ранко да неби губио времена умоли Министра Војске да га пошаље у Белгију, што му је и одобрио па и сама Белгијска Влада га је примила и он настави студије у Брислу, из Апкикације за ђенералштабну струку, а затим у Лијежу при тополивници и фабрици оружја. При крају 1851 год. врати се у Берлин у Ратну Школу коју исте године сврши. Ранко је у Берлину уз војне студије похађао и универзитет слушајући философске и државне науке, а поред тога имао је и професора за турски језик.

У почетку 1852 год. Ранко доврши своје војно школовање у Прајској; крајем фебруара врати се у своју отаџбину где одмах 16. марта буде постављен за професора Војне Школе — Академије у Београду.

Као потпуно спреман и стручан у свему професор Ранко је сваке године изашиљао питомце на страну а припремао се у свему за одбрану своје државе па је радио и на установљењу „Милиције“, разлажући 0 потреби образовања исте, у чему га је помогао и сам Книћанин (Стеван који је убрзо и умро а цео рад на овом чину остао је на Ранку.

Убрзо затим Ранко постане и Министар, а затим променом владе буде на расположењу.

3. јуна 1874 год. Кнез позове Ранка за члана Државног Савета, али у том наступи и 1875 година — дизање Херцеговачког Устанка.