Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

31

Добровољачки Кор прешао је границу и ступио на земљиште Турске Царевине 25 јуна. Тешко је тада било не само добровољцима него и редовној српској војсци војевати с Турцима због многих недостатака. (Сам командант, који је описао борбу Добровољачкога Кора Ибарске Војске 1876 г. вели: „Овдје се не може никако прећутати погрешка: што наш ђенералштаб није имао специјалну ни тачну топографску карту; што није познавао доста земљиште турско, на којем су се отпочеле операције, нити на њему сва утврђења; и што није пред рат и у очи њега предузимано тачно војничко рекогносцовање барем око границе српске“.

И поред свих недостатака добровољачки хор храбро је се борио и савесно вршио своју дужност. Ми овде нећемо описивати бојеве пред Новом Вароши, на Ра дојни, на Мрав-Пољу, на Лиси, на Боровцу, на Сувом Риту итд. нити ћемо улазити у то како је овај до бровољачки кор сматран као сироче, остављен често пута без муниције, без обуће, без хлеба и по неколико дана, па ипак вршио и јуначки и савесно своју дужност, али ћемо само да напоменемо да су овај кор добровољаца пањкали баш из ђенералштаба Јаворске Војске и просипали на њ такве грдње, које он никако није заслужио.

Дучић је заиста за све време командовања кором савесно вршио своју дужност и јуначки се борио против непријатеља вазда стојећи на бојној линији за време боја; он је у једном од бојева бачен с коња и гранатом силно контужен. Сви около мислили су да је убијен.

Дучић је и у другом рату био постављен за команданта усташних чета Јаворскога Кора (23 новембра 1877 г.) и остао је све до свршетка рата фебруара 1877 године.

= bi i

За време мира Дучић је вршио разне дужности,

био је библиотекар Народне Библиотеке, Управник

Државне Штампарије: За тим администратор жичке