Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

40

јући, јамачно на уму још тада оно што је послије Берлинскога Конгреса изведено у Босни и Херцеговини! — С тога је Аустро-Угарска кроз прсте гледала иу неколико потпомагала револуцију у Босни и Херцеговини; а није из платонске љубави према Српском Народу, који је устао да се бори за своја права и слободу.

Шта је радила посредно кроз Хрватску и Далмацију и преко својијех агената пред револуцију и за вријеме револуције у Босни и Херцеговини.

Кабинет петроградски, јамачно, да би избегао рат с Турском, усвоји ту аустријску ноту, оставивши да граф Андраши на њезину основу изради пројекат за те реформе |“)

Што је петроградски кабинет тада претпоставио Андрашеву ноту Дербијевој није тешко појмити кад се погледа на географски положај Аустро-Угарске, и кад се замисле оне сметње и штете које би се у противном случају могле појавити, ако би Русија одлучила да њезина војска пријеђе, као што је најпослије и прешла, иреко Дунава! —

(С тога по несрећи! и онда кад је Русија објавила рат Турској после првога српско-турскога рата; кад је одлучила да жртвује више од 100 тисућа својих синова, и милијарде рубаља за ослобођење Словена на Балканском Полуострву, и кад је побиједила Турску, опет осташе неослобођене двије српске покрајине: Херцеговина и Босна! покрајине, које су по својој историји, једрој српској свијести, српском духу и поносу, и са својим јунаштвом, големим жртвама и многом проливаном крвљу својих синова од Косова до данас у устанцима за слободу, вјеру и домовину, стекле свако право да већ туђину не робују!

Али, по несрећи! вољом силнијих овога свијета осуђене су на Берлинском Конгресу да још остану под туђим јармом! — осуђене да буду српски „Прометеј“ “!

Тијем је, као нахвалице, опет остављена најјача клица: немира и револуција на Балканском Полуострву!

#) Црвена књига аустро-угарска 1875 и 1876 год.