Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

41

Као да се намјерно хтјело заборавити, да се не могу којекаквим махинацијама потрти: начела народносна, закони друштвени и историјски; и као да се није хтјело знати, да је Србија гравитациона тачка, која ће привући и ујединити све остале дијелове Српскога Народа !

Докле ће Западна Европа да смета Српском Народу да се уједини под својом народном Династијом 2!

Херцеговина и Босна жртва су у првом реду: себичнијех рачуна великијех и силнијех на Берлинском Конгресу! А у другом —: страха од „панславиема“! којега готово сва Западна Европа неразложно замишља и ондје гдје га нема!

Нахвалице га замишљају маџарски државници, као што се то може видјети из одговора предсједника маџарскога министарства на једну интерпелацију у Пештанском сабору 1878, рекавши; „ОКупацијом је Босне и Херцеговине ударен Клин у експансивност панславизма (2!); стануто је змији ногом за врат (2!), Која би иначе могла бити опасна за Аустро-Угарску монархију“. — (2!)

Какав парадокс!

Напротив, баш та неприродна окупација може лако постати фатална! па још ако би тежили на анексију! — Јер, осим живога протест свега Српскога Народа, свечано је изрскао, дотично те окупације, велики енглески државник Гледстон (славни писац и поборник хуманитета, слободе и начела: „свакоме своје“) енглеску изреку: „ћепдз о“! (даље руке), која се дивно слаже са српском: — „себи руке, ђевере“! — “)

А лорд Биконевилд, чију су инострану политику, нахвалице у источном питању, осудили и његови непристрасни земљаци, особито племенити Гледстон, и јавно назвали себичном и пристрасном, похита, (неосврћући се на поменуту Дербијеву ноту) да први на Берлинском Конгресу предложи аустро-угарску окупа-

*) Гледстон већ није међу живијема. Вјечан му спомен!