Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

42

цију у Босни и Херцеговини, коју Аонгрес одмах наклоно прихвати и одобри!

Историја је ХТХ вијека забиљежила на својим странцима закључке Берлинскога Конгреса као уникум гажења начела: „сваком своје“! које ће најпослије узпркос свијем махинацијама и свакој сили и себичности одољети! —

Историја ће се љуто осветити онијема који погазише и газе ово важно начело у ХЈХ вијеку! —

И остали су кабинети: берлински, париски, и римски усвојили Андрашеву ноту побољшања несноснога стања у Босну и Херцеговине.

Међутијем су се Турци и дан и ноћ оружали; војску мобилисали, фанатизам религиозни распаљивали по царевини, и на све стране продужили покољ хришћана!

Бугарска је у томе најгрознија позорница!

Старци на вјешалима! младићи на кољу! жене и дјевојке обешчашћене! и најпослије са старцима и невином дјецом заједно масакриране!“)

Устаници су у Херцеговини и Босни упорно продужавали бсрбу с тврдом надом да их Србија и њезин Владалац неће пустити да пропадну.

Наступише тренуци да се још јаче засвједоче да народно надање у Србију није илузорно.

Сасвим је природно и појамно што Србија није ни могла ни хтјела да буде равнодушна према устанку у Босни и Херцеговини и према мукама и очајничкој борби своје браће, него им је пружила сваку могућу помоћ.

Чувати строгу неутралност и бити равнодушан у таквим тренуцима, значило би: немати срца; немати крви; и што је поглавито: одрећи се своје мисије! своје будућности !

Непријатељи српски, опазивши даСрбија дава помоћ у Босну и Херцеговину, почну јавно протестовати, а тајно удвојавати радњу да сметају остварењу српских опћих жеља и намјера!

*) И матер су стару од 85 год. Нићифора Дучића Турци турили живу на ватру у Херцеговини почетком народнога устанка 1875 год!