Споменица Светосавског дома

саветовао се на састанцима својим о могућности извршења таквог предузећа. А у почетку 1889. већ су отпочете и припреме за ову зграду, која је на брзо добила име „Светосавсни Дом.“

Још кад се-први пут појавила мисао о зи– дању Оветосавеког Дома, друштвена се Управа стађала, да за њ добије или и откупи потребно место. Ради тога обратила се с мелбом Министаретву Грађевина, да Друштву Св. Саве уступи један од оних плацева регулационог Фонда, који се налазе у Дунавском крају. И, заузимањем друштвене Управе Министарство је поклонило друштву оно место у Душановој улици, на коме је и подигнут Оветосавеки ом. По беше оно петоријско место, на коме до скора беху рушевине дворпа познатог освајача Београда, принца Јевђенија (авојеког, место, које беште познато под именом „Пиринчана“ ( Принц ане).“)

Управа се и даље старала о проналаску средстава, која би јој олакшала остварење намишљеног предузећа. Између осталих понајважније је: друштвена лутрија. У почетку Фебруара 1889. управа се обраћала Министарству Народне Привреде, да одобри, да Друштво Св. (Саве, ради „повећања својих средстава“ може приређивати лутрије. И, пошто је нарочити одбор израдио и поднео Министарству план, по

=) Неки наши историци мпеле, да је то место, на коме се негда дизаху двори сина Лазарева, деспота Стевана Високог,