Споменица студентима

Црном Камену и на Грленима, на Власини, код Пирота и код Зајечара, на свима овим крвавим разбојиштима, на којима је српско оружје у лето 1913. године бранило своју част, образ и животне интересе Србије, свуда је тамо наша универзитетска интелигенција, напоредо са старешинама по позиву, активним офнцирима и подофицирима, храбро и јуначки предводила своје војнике, водећи их из победе у победу, до коначног победног свршетка овог кратког али врло крвавог рата. У борбама првог и другог Балканског рата наша универзитетска интелигенција даде своје жртве: 17 погинулих и умрлих од рана и од болести, а више од 70 рањених. Све то она поднесе да остави поколењима пример, како ваља служити своме Краљу и Отаџбини. Тек што бејасмо завршили ова два рата, Србија је, у лето 1914. године, морала ступити у страшну неравну борбу против новог нападача, Аустро-Угарске. Ова је борба сада поведена за опстанак; она је имала да значи: живот или смрт. Са крајњим напрезањем свих својих снага, у ову борбу, већ трећи пут за непуне три године, ступа и наша универзитетска интелигенција. Крваве су биле битке и бојеви на Дрини и Сави, код Лознице, Самуровића аде, под Шапцем, код Крупња, Завлаке и на славноме Церу, у Босни на Вишеграду, Хану Пијеску и под Власеницом, у Срему, на Чеврнтији, на Гучеву, Мачковом Камену, на Колубари, на Руднику и на Сувобору, на Љигу, Конатици, Ковиони, Раковици и на Торлаку под Београдом. У свима овим окршајима пало је 85 мртвих и више од 350 рањених васпитаника нашег Београдског универзитета, почињући на положајима десетара па закључно са командирским, и то, увек први међу првима. Овим својим тешким крвавим жртвама, наша унмверзитетска интелигенција била је, тако рећи, преполовљена. Треба се сетити само оног очајног геста; после тромесечне војничке обуке, 1500 младих универзитетских студената и других ђака, у Скопљу и другим местита, при другој навали аустро-угарске војске у новембру 1914. године, када се, при повлачењу нашем са Дрине у Шумадију, чинило да Србија већ тоне, бејаху хитно упућени на попуну јако проређених старешинских редова у нашој, већ тешко окрвављеној и замореној, оперативној војсци. Једва научили да стоје под оружјем, наши млади и неискусни универзитетски смладинци слише се у редове старих ратника, и у њих унеше младалачки дух и полет, управо у