Споменица студентима

Говор Ректора Университета Господина Др. Чедомиља Митровића

Ваше Величанство, Господо МинисШри, Госпође u Господо, Драш ученици, Скупили смо се на челу с нашим Узвишеним и Витешким Врховним Командантом, Његовим Величанством Краљем Александром, у овим маленим просторијама старе зграде нашег Университета, да одамо захвалност и трајно признање великим заслугама и пожртвовању оних младих синова нашега народа, који су се на овом непресушном извору знања, под сводовима ове научне катедрале учили како треба ценити и волети своју Отаџбину. Васпитавани прво у школи породице, затим у школи свог родног завичаја, они су овде у највишој школи за стручне студије и чисту науку спремали се за разне струке и потребе државне службе. Али је значајно, да je ова наша највиша школа, поред чистога знања, у исто доба култивисала све врлине и васпитавала омладину за све што је добро и племенито, а нарочито је неговала патриотско осећање. Патриотизам наше академске омладине доказан је најбоље њеним великим жртвама у рату. Чим је затрубио збор, наши су студенти прекинули своје студије и с родољубивим жаром младићске душе полетели у крвави бој против непријатеља. Толика љубав и такво осећање дужности према Краљу и Отаџбини плод је колико систематског и методичног рада на науци, толико исто и светлих примера њихових наставника који су својим животом и радом отварали и обасјавали све шире видике наше народне будућности. Да се при набрајању имена наших научних великана не бих огрешио ни о једног од живих поменућу само имена неколико, свима добро познатих умрлих а не заборављених, као шго су Даничић, Панчић, Новаковић, и Цвијић.

19