Споменица студентима

20

Они су оставили свој траг код свих потоњих генерација. Лични утицај њихов на ученике био је толико моћан да се још и данас може чути с каквим одушевљењем помињу њихова имена они који су били те ретке среће да су их могли непосредно слушати и гледати на раду. С каквом гордошћу они говоре да су њихови ученици! Својих добрих учитеља ученици се сећају целога свогживота. Са својим наставницима ова наша највиша школа деценијама је спремала вође народне на свима пољима рада и за све потребе. То спремање уродило је добрим плодом и када се указала потреба за одбрану отаџбине, будуће вође посведочиле су крвљу својом вредност и васпитно значење нашег Университета и личних примера ваљаних и спремних његових наставника, отимајући се да заузму прве редове и на бојном пољу. Чули смо сјајне и документоване говоре Г. г. Министра Просвете и Министра Војске и Морнарице. Студенти нашег Университета свих факултета одликовали су се ретким јунаштвом на свима ратним бојиштима и у свима приликама за све време дуготрајних ратова почев од Балканског па до последњег најкрвавијег Светског рата. Број погинулих и умрлих наших студената за време тих ратова и то само оних за које се досада могло поуздано сазнати, а било их је несумњиво знатно више, износи преко 350 жртава, што чини близу 35% од укупног броја (1068) предратних студената. Свима нама успомена ових драгих покојника мора бити света. Ове драгоцене жртве не смемо никада заборавити. С тога у знак топле захвалности, признања и трајног сећања на зидовпмаове старе зграде, Университета, у мермерним плочама уклесана су имена свих погинулих и умрлих у последњим ратовима младих дивјунака, академских грађана, које је ова школа однеговала. Нека се скине застор и нек спомен плоче покажу шта је на њима изражено! Застор је скинут! Споменик је откривен! Ми га посматрамо уз дубоки и тихи бол наше душе за университетском омладином. 1 ) Њен губитак представља једну непремостиву празнину између двеју генерација. Нестало је међу нама оних који су требали нас да замене. Та празнина се осећа готово свуда у друштвеном животу и њу је тешко попунити. То су најдрагоценије жртве за отаџбину, чију успомену морамо сачувати трајно. Одајући хвалу свима који су задужили наш Университет својом сарадњом и помоћу у овоме делу исказивања видног при-