Споменица Јована С. Бабунског
на пуху пресрете не ко лик о впђених Срба из нстог села. Пошто му мучно било да у његовом селу има Срба а и грабани га потплатпше те на месту уби двојицу, a једнога рани у ногу и додније остаде без ноге, Како je он због овог убиства нзашао у плашшу њему се онда придружпше join неколико и почеше претпти и појединим виђеним Србима из околннх села те тако ова чета постаде прва партиска буг, чета са задатком и наредбом да силом Србе нагони да прелазе на бугарску страну. Кад видеше бутараши њихову чету почеше и они да нам прете. Та иста чета неколико нута дође у Теову у намери да убију мене и попа Анастаса Миленковика, одличног Србина. Али не успеше у томе јер и ми смо набавили оружје те смо се чували а они нису смели да нас у стану нападну. Једнога дана, идуки поп из оближњег села чекали су га на путу, али их je поп спазио благовремено и његовим брзим коњем спасао се само што су избацили по њега неколико пушака. Тако исто и мене дочекаше на једном месту кад сам пшао куки, али су ме пропустили због тога што ме нису познали. Страх уђе у целом Српском Народу због ове чете нарочито код првака сељака који су били мутевелије школа. Кад смо видели да je ова чета изашла ни због чега друго него век само због нас Србе, онда се ми прчесмо озбиљно спремати да макар како уништимо ову чету ,
Видеки Бугарп да сваким даном нагло губе села у Македонии, С једне стране Српски народ врака се у крилу Патријаршпје а с друге стране велика грчка пропаганда. Бугаре je ово страшно забрннуло а никако друкчије нису могли да се спасу век четама силом да одржавају буг. села а век српска и грчка да их, силом поврате. Те тако опет се почеше појављивати чете скоро свуда по Старој Србији и Македонији и то 1901 —2. г. Ове чете испочетка као да нису јавно нападале на Српски народ и као да беху искључиво проливу Турака, проповедајуки свуда једнакост, ни Срби ни Бугари век Македонии. Тада познали револуционар Б. Сарафов у договору са буг, владом радио je да шю више пребаци оружане челе у Турску и да органпзује народ и да га спреми за усланак. Г од-1903 највише чела прешло а нарочито много je било буг. официра, чак генерала и пуковника и најспособније буг. војводе беше прешло ове године и свак je могао да увиди да се нешто крупно спрема. У Софији било je великих терора над богаташима, нарочито су изнуђене велике суме Јеврејима, Грцима и Македонцима. Бугарска влада све je знала и у споразуму радила са револуционарима и тадагьим књазом Фердинандом, обекавајуки им чак да чим плане устанак да ке и његова војска преки да заштити Бугаре. Оружје, муниција, бомбе и динамит увелико се поче на све стране превлачити и чак je био наређен дан устанка, 20. јула 1903. г, да овога дана свуда грађани и сељаци устану ма с чим било и тд. У исто време са овим устанком
9
JOBAHA С, БАБУНСКОГ