Споменица Јована С. Бабунског

JOB АНА С. БАБУНСКОГ

17

морисмо недељу дана и кад сз добро одморпсмо и добрым јелом и пићем окрзписмо, решысмо се да свы заједно око 60 нас да пређемо у взлешку казу и да потражимо тога силеџију Стевана који јурећи замном застао на међу Велеса ii Пореча у планпнп Высоко ызнад велешког села Ореша 21 ј у тако званој Орешки Ливане. Ту се беше Стеван разузурпо . . . Ми се поделисмо на два дела; ja, Тренко и Pajковпћ са пола четника заиђосмо им одоздо, Чим ми бесмо готовы одмах Глигор отвори одозго први брзу паљбу . и они јурнуше да беже у шуму наиђоше право на нас и упропастише се кад их ми дочекасмо сылном ватром. Многн ту попадоше а Стеван пак иајпосле са неколило четника јури право на мене Тренка и Рајковнћа, који бесмо иза једне врло дебеле букве, говорећи: „А момчета трчете да ги заловиме живи Србоманите ; и чим. се приближи на 80 м. ми сви на њих осусмо и сви падоше мртви, само Стеван беше рањен у трбух те само што онако у ваздуху испуда пушку и после са плачем запева: „Македонио, Македонио, жалос за мајко за да не погпнам од душманските турски кружуми вев да погннам от братски српски крушуми“ и- још два метка, и прекратисмо му песму!! Било je преко 15 мртвих и много рањених, а о стали, којп остадоше у животу разбегоше се на све стране, Највзћег шьена ту задобисмо ; преко 45 гуњева, пушака, муницију, бомби, динамита, апотеку, дувана и све четнпчке потребе ; много одела a најглавније једну велику чантру 22 ) пуна архиве, те тако оно што ми нисмо имали добили смо у великој количини од њих и Глигорову и Тренкову чету наоружасмо модерним ма(н)лихеровим пушкама. Чим су наши Срби чули за ову велику погибију бугарску на мах се окуражише и одрекоше сзаку послушност бугарашима па чак и многа дотадашња бугар. села тражише да нас,приме, Ово беше 27, апрпла 1905, г. Од овог дана почеше крваве борбе Срба и Бугара на смрт и живот, до пстребљења и низ победа за победой кад и почеше несрећни дани за бугаре јер свака борба са њима завршавала се нашом победой као што ћзмо даље видети, а села српска која су пре молила да не улазимо у села сада су преклињала да што пре дођемо и по сриском закону извршимо Организацију. И ако су бугараши претрпзли овај велики пораз, јер в. Ст. Димитров био je један од врло спремнпх вођа и и интелигентан, ипак још остадоше многе чете у велешкој казн као Шиваров, Јова Алабак, Константинов, буг. активан поручик, Секула, Дачов и други Стеван и још много других мањих Сви су ови били врло спремни и са великим бројем четника и са свију страна часто удружени по 200 300 људи ударали су на нас, који после Стевиног пораза по-

21 ) Село на граница Велеске области према Поречу, За време ослобођења 1912, г, имало je око 500 становника, м ) То je кожна торба.