Споменица Јована С. Бабунског

убише српске поречке чете, који су имали врло велике главобо.ъе jep je сав народ стрепио од њега, који je био врло крволочан. Убијао je све што му до руку дошло српско, па и жене и децу, те се тако и они опростите од овога и почете напредовати. 1906. и 1907. год. такође беху нагрнуле многобројне бугар. чете и скоро имали смо сваки дай сукобе алп ja hy поменутп најглавније. Било je око 400 бугар. четника и много бугар. офнцпра и војника. Они су били решени да свом силом ударе на велешку и прилепску казу јер ми већ захватпсмо до Тиквеша, па да попале сва српска села, да нас побију па да уђу у Пореч у нашу такозвану „Малу Србију“. Али као што ће се видетн, не само што не успеше већ смо им ми отели многа села чак до Тиквеша и Морпјева и' Клепу близу Велеса, 1906, год. сударпсмо се са војводом Секулом у селу Смиловце испод Бабуне планине. Такође изјутра нађох њега у сну спавајући. После кратке борбе сву му чету потукосмо; неколжко смо живи ухватили и сам Секула, на неко чудо спасе се и ако испалисмо на њега преко 100 пушака, дакле замаче у гору, Кад остале војводе чуше за ову погибију, а сам се спасао, везаше га и послаше у Бугарску .... Смиловце се предаде и почесмо већ сви на Никодину 25 ), врло велико и богато село, које беше некад повише српско, али како (бугари) убише десетак првака, учитељ и поп побегоше, а остали под претньом да не буду поубијани, побугарише се. Једнога дана после ове смиловске борбе уђемо у Никодин, организовасмо га, али при излазу из села идући за прилепска села Крстед и Ораовац, нападе нас у планини једна јака бугарска чета са војводе Петре Ацев и Ђорђија мориовски војвода. После кратке борбе успесмо др разбијемо ове чете и убисмо војводу Ђорђа а Петре Ацев једва се жив спасе благодарећи магли која се спустила баш у тренутку када наши почеше трчати да га заробе. После ове победе уђосмо слободно у Крстец и Ораовац, а Петре Ацев беше из Ораовца до самог Прилепа, И ова смо села организовали на нашу страну. Скоро за овим, једнога дана седимо у Смиловце V ручамо ja, Глигор, Цене, Долгач и Трбић са 50 четника, тек баш на ручку стаже један сељак из планине и донесе нам писмо, Кад га отворнмо имамо шта и впдетп, Одозго насликан магарац, на репу канту и пише Бабунски, после (тога) пише чисто бугарски: хвали се како je јунак са рутавим грудима а не као нас који бијемо само бабе итд., а одоздо потписан војвода Антон. Овај Антон био je по народности Чех а активни бугар. официр па je као четник јунак изашао да се бори противу нас. После ручка одосмо сви у село Владиловце 26 ) у Клепу ито први пут уђемо у ово село

Село у Клепи, у захвату планине истога имена. Лежи северно-источтго од Прилепа. У време ослобођења 1912. г. имало je око 1000 становника. 26 ) Село у Азоту. На секцији je погрешно стављено у Клепу. За време ослобођења 1912 г. имало je око 500 становника.

JOBAHA С. БАБУНСКОГ