Споменица Јована С. Бабунског

гарима join вше беше неправо шго се за навек одбијамо од наше слободне браће и што се нам пзјаловише наде на ослобођење које беше близу да Турци не ометоше са давањем устава и пзједњачењем свпр народности са свима правима. Још погорша стање тим што Турцп нерадо гледаху на нас револуционаре који имамо претежног утидаја у народу и пояеше (гоннтп) све од реда што je прво у народу, Почеше гонпти војводе и четнике навлаш, стварајући им кривпцу а многе војводе и четнике и поубијаше као Глигора, Мицка и буг. војводу Васиља Аџарларца итд, Мене уапсише и осудите 10 година робије, али им у путу везан побегох нспред четири жандарма. Трбића такође везаше и уапсише. Даклем једном речју опет почеше гонити хришћане. Незадовољство расташе свакнм даном. Прво почеше аунаутске чете по хришћанским селгша пљачкати и убијати и стоку терати. За овима изађоше бугарске чете па грчке и најпосле опет српске и поче опет стари занат као и пре: борба и истребљење један другога. Младотурци сада не беху моћни да стшпају народ као пре јер и они много изгубише од свога угледа у народу неправилнпм и пренагленнм радом. По Македонпји почеше често да пуцају бомбе, да руше поједине државне зграде, hyприје и железниде, а за овима пак велики покољи од стране турског становништва. После велика арнаутска побуна која захвати велике размере те све ово даде повода хрпшћанским државицама на Балкану да се сложе и да заједннчки прекрате ово несносно стање на Балкану и да што пре спасу хришћанскп народ од турског и арнаутског варварства .... ... и објавише рат Турској . . . Ja са војводама Војпном Поповићем, ТренкохМ, Спасом Гардом, Доксимом (Михајловићем) и Крстом Прешевским и са својом четом пређосмо на 15 дана раније од мобплизације и скоро сва села по Козјаку наоружасмо и подигосмо на устанак. 7. октобра заједно са војском ударисмо на турску војску на брду Старцу. 34 ) За непуна два сата растерасмо Турке, отесмо им 10 —12 шатора и многе друге стварп и сутра дан продужисмо даље и имасмо сукоб са турским жандармима и неке побисмо а неке заробисмо. После два сата истог овога дана сукобимо се са једним јаким оделењем турске војске код села Марганца. 35 ))?) После два сата упорне борбе разбисмо то оделење и убисмо им команданта мајора, Овде погибе Јован Грковић —Гапон и наредник Видак и join два рањена смо ималп. 9, октобра «досмо у Макреш 36 ) иту имасмо сукоб са десетак турских жандарма које све похватасмо живи. Севану 10, октобар и ми сви осванусмо чета 500 душа у Младо Нагоричино. 37 ) Ту je

:u ) И село у Прешевској области. На путу из Враша за манастир Прохора Пчшьског. 35 ) Село у горшем делу Пчише. 36 ) Село у жупи Козјаку у Кумановској области, 37 ) Село на Нагоричкој заравни, на којој je бивена Кумановска битка 1912, г.

JOBAHA С. БАБУНСКОГ