Споменица Јована С. Бабунског

одлпковао cßojo.ii хладпокрвношћу и својо.и интелигенцијом у вођењу једне операцпје, која je омогућнла заробљавањс двојпце немачкпх ђенералштабних офпцира п једног бугарског војнпка п разрушење једног моторног чамца са којим су се потопили један офицпр и три војника непријатељска. “

Уз оваке одличне похвале ишла су и видна одликовања, којима je J. Бабунски одликован: Карађорђевом звездом са мач. 4 ст., Француск, Ратним Крстом са 3 палме, Златном медаљом за храброст, са 2 легије части, Споменицом 1913. r. Руским крстом Св. Ђурађ IV, ст. и двема медаљама IV. ст. Шта je све још Бабунски урадио, и колико много кориснога, вндеће се док ce објаве архивски податцп наших и савезничких команда, у саставу којих je Бабунски био са својим одредом. Вазда истрајан у своме раду, неустрашим, јаке воље и непоколебљиве вере : да he народна му ствар nohn напретком, кад се многима чинило да je откуцао и дванаести час, Бабунски je исто такав био и на солунском фронту. Он се никад није поколебао у својој вери: да he Србија васкрснути и Beha и сјајнија, но што je била. Оноликн, и онакав савршен појам о дужности; онака искрена осећања према својој зем.ъи и своме народу; онолика правичност и великодушност колпко je Бабунски показао у целокупном свои раду, могло се развита само у човеку који je био онако јака характера и онаке велике душе какве je бдо Бабунски. * И ако je врло ретко изражавао своје негодовање према овоме или ономе у неупутном раду који није у његовпм рукама; и ако није готово никада нпшта оштро критиковао, и никада своју околпну није дражио, и ни зашта с'е на Солунском фронту, сем на неке савезнике, нпје тужпо, ни Бабунски није могао да сакрије своју инднгнадпју према једној групп, која се била формирала и, како се Бабунском чинило, свом својом одвратности испољила, у Солуну, и врбовала и Бабунскога за своје паклене планове, служеЬи се, при том, употребљавањем и неприкосновених чпнилаца. Разуман као дечак, марљив као ученик, трудољубпв и безпрекоран као просветни раденик; свестан посла и подухвата; разборит, хладнокрван и куражан као четнички војвода; прибран, обазрпв, искусан и правичан као организатор; трпељив и самосавладљив у беди и невољи; до крајности скромаи; приступачан и снисхддљив у добру; питом, благ и мирољубив у опхођењу са својим сараднидима, познанпцпма и пријатељима, Јован Бабунски био je неподељено омпљен не само у своме крају, у коме je највпше и најдуже радио, него код свих с којима je дошао у додир. А четнпци, дружина шегова верна, сматрали су га, по врлинама његовпм, као ненадмашна човека. Ако се и за кога од просветнокултуриих раденика у Ст, Србији и Македонијп, и од четничких војвода, то се за Бабунскога може pehri: да je пунпх 30 година безпрекорно и примерно жпвео и неуморно радио

СПОМЕНИЦА