Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

10

Напомена. Истог дана изашао је тај мој чланаки у „Нов. Врем.“. Овде се прештампава само оно место из „Нов. Врем.“ које сетиче једног погрешно наштампаног места горњег чланка у „Штампи“, а које је боље (не сасвим добро!) наштампано у „Нов. Врем.“ (в. сада Прилоге, Пђ.

2. У другом натпису (етр. 24) г. Васић чита ХГ,. 0. Шрба) Рашашпа, И то ништа не ваља. Од броја М (6) начинио је г. Васић У које овде не може ништа значити. И то је у Вулића тачно — ХГУ (45):

„Н. Време“ од 11 1910, бр. 42. |

Ш

ДРУГО ОТВОРЕНО ПИСМО

г. Александру Белићу, ванредном проф. Универзитета.

Прочитао сам Ваш одговор у „Штампи“, господине. професоре, на моје прво отворено писмо и задовољан сам њим више него сам очекивао: прво, што сам сазнао више него ми је требало, п друго што ми је он дао материјала за ово друго писмо.

Ваш је одговор интересантан, пи његова садржина гонила ме је да не чекам десет дана — колико сте ми дали рока — него да Вам упутим ово друго писмо одмах, још сутрадан. Али нисам хтео толико хитати, кад за, живот имам још који дан. Осим тога имам још један разлог. Ако будете стрпељиви, наговестићу Вам га тек. при крају писма. |

Као што видите, не бежим. Некако није митоу крви. А и зашто да бежим% Верујте ми, Ваш ми је одговор само дао више воље да ратујем. А да борбе мора бити, то сам знао још чим сам се одлучио да Вам пошљем ово друго писмо. Само ја у овој борби нећу бити као Ваш последњи полемичар, као онај мирољубиви г. Решетар !