Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

15

„Споменику“ ХГУП (на стр. 125 код бр. 47; на стр. 148 код бр. 71; на страни 148—9 код бр. 74; на стр. 150 код бр. 78, на стр. 151 под В. итд.), и тада би видели да му је неправилан поступак с интегралним прештампавањем целих натписа и описа објеката на којима су, из „Старинара“.

Али Ви нисте хтели бити објективни. Ви сте хтели да све што је у г. Васића „ништа не ваља“, и то „ништа не ваља“ казујете тоном као да је код г. Вулића и код Вас све тачно и исправно. Ви већ разумете да је цео овај спор, господине професоре, и испао зато да се види какве су ваша објективност и исправност, и ја сматрам за успех мог првог отвореног писма, што се дала прилика да у свом одговору покажете и објективност и исправност у полемици.

МТ

Ево да видите колико сте објективни.

Ви сте се свом жестином оборили на г. Васића за реч у1х(Њ) у његову натпису бр. 4 (г. Вулића бр. 37), и да би му умножили број погрешака наводите ову два туша, а. на моју напомену што за тај натпис није поменуто, где је раније објављен одговарате да га је први. објавио г. Вулић и да је овај то „споменуо у Споменику.“ Саопштавајући то Ви г. Васићу — којега нико неће бранити за његову погрешку — неколико пута узвикујете „то ништа не ваља“, али тако не рекосте и г. Вулићу за погрешно саопштен тај исти натпису Гласу ОХХЦ, стр. 44—45. Овога је исто тако требало осудити, кад је видео споменик у Нар. Музеју и читао га. Још више треба осудити г. Вулића што поново 06јављујући натпис није истакао своју прву погрешку, овај не само што није истакао то него није ни нагласио да је раније издавао. Ви тврдите да је то „споменуо у Споменику“ и тим га правдате, али то није истина. Узмите, господине професоре, „Споменик“ ХГУП, нађите стр. 126 и добро прочитајте последњи одељак