Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

16

на првом ступцу, па се и сами уверите да се тамо позивље на Глас ОИХХП не због натписа него због „Илирске Царине.“ И на што Вам овог Зар се, даље, објективношћу може крстити ваш

поступак; кад Ви г. Васићу замерате што му је заграда

дошла после Ка не после Кер. у Кео(аНиг)г Што то не пребаците и г. Вулићу за реч рози(етипф) у натпису под бр. 46, кад је слово е видљиво на плочиз Цела, ова ствар, у суштини, ситница је, али како то да је запазите и нагласите као погрешку код г. Васића а не и код г. Вулићаг

Даље, кад тако добро видите и најмању заграду код г. Васића, што му не рекосте како му „не ваља ништа“ и реч со(туах у натпису бр. 3, која је код г. Вулића сојих(ђ) Да није зато што сте штедили првога, или можда да би се још једанпут могао објавити цео тај натпис, опет у „Споменику“% Зашто не наведосте и ову разлику, да бар не постављате онакву тачку под |) у свом закључку о вредности ових двају издања.

„Штампа“ од 1611 1910, бр. 47.

Деље, ја се дивим вашој куражи, а којом — не могући наћи ничега погрешнога у Васићеву натпису бр. 1 — правдате поновно издање тога натписа чистијом фотографијом и неким ситнијим нетачностима, у г. Васића! Кад су вам заграде крупне погрешке, радознао сам: да ове ситније нисте нашли микроскопом 2 То је, господине, цедити воду из суве дреновине! Тих погрешака, пре свега, нема, а. у опису г. Вулића учињена је једна крупна погрешка, што реципијенат на горњој површини аре никако није ни споменут, чега има у рангјем издању, где има још детаља којих нема у г. Вулића. Па кад тако стоји, чиме да се још оправда интегрално прештампавање 2 Фотографијом чистијом 2 Ту се можемо лепо разговарати. Кад се тек добије боља фотографија, онда се само она и саопштава, а не и натпис и опис споменика.“ Ако не верујете мени, погледајте код г. Вулића у „Опоменику“

сви пио рана