Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

о а с > ли

о

Ми

17

ХТГУП, бр. 78, даље на стр. 160 под Е, и најзад стр. 165. Тако је и овде требало радити а не прештампавати све. Ја сам и устао против овог поступка, који се ничим не да бранити, а још најмање „одличном фотографијом“, која је у осталом немилосрдно ретуширана, тако да су она лепа слова у том натпису изгубила и од своје лепоте и од свога карактера.

МИ

Сад долавимо, господине професоре, на једну ствар која нигде није допуштена, па ни у полемици. То је ваш фалсификали, којим сте хтели побити вредност Васићева издања натписа бр. 3, и доказати тачност Вулићева. издања и потребу прештампавања у „Споменику“.

У том натпису на плочи, и по фотографији у г. Васића и по снимку (цртежу) у г. Вулића, види се да је свака посебна. реч одвојена једна од друге нарочитим знаком, гранчицом.

У четвртом реду тога натписа постоје овако распоређена слова и знаци:

МТХ. АМК). ХЕ. М г. Васић је то при разрешавању ставио:

у1х() апи(ј5). Х.. У,

а г. Вулић

у1х(Њ) апр) ХЉУ (45)

Г. Васић је, дакле, при читању и разрешавању остао при обележавању Хри У као што је у оригиналу, у коме су ти знаци одвојени као посебне речи; г. Вулић пак поставио је сипошезу да треба скупити сва три знака уједно па да се добије бр. 45. И то је остало само, као хипотеза, против које говори знак за раздвајање речи од речи у целом натпису. И против тога нико нема ништа. То су два тумачења једне несигурне ствари, и према чему, пошто је све друго тачно, нема места поновном објављивању целог натписа. Али је то

1) Ова два ХМ у лигатури.