Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

18

требало бранити. И шта сте Ви учинили, да бисте и овај натпис ставили ван дискусије;

Ви сте учинили фалсификала. Погледајте тач. 2 у вашем одговору где набрајате погрешке г. Васића! Ви кажете: „Васић чита ХГ. 0. Шрба) Каира... од броја, У (5) начинио је г. Васић (, које овде не може ништа значити“.

То, господине, не стоји. Од знака У није г. Васић начинио Џ, него сте га Ви начинили. Ви сте фалсификовали, јер код Васића и у разрешењу стоји У а не 0.

„Штампа“ од 11 1910, бр. 48.

УШ

На што ће Вам ово, господине професоре %

Зар се и оваквим средствима служити само да би се могло рећи г. Васићу: „И то ништа не ваља“!; да би се нашло оправдања за прештампавање у „Опоменику“ ствари које су биле потпуно тачне; да би се оправдао поступак г. Вулића; и да би ми се отвориле очи, те видео што нисам могао ни назрети% |

Од првог тренутка кад сам прочитао ваш одговор, видео сам ову ругобу, али нисам веровао својим очима. И ако сам био готов да Вам одмах одговорим овим писмом, чекао сам нећете ли и сами увидети шта сте урадили, па да исправите ту тешку погрешку. Истина, то је било тешко. Ви сте писали одговор, Ви сте кориговали и објашњавали сте другима да је г. Васић од У начинио (, па је тешко опозвати тако згодан аргуменат за своје тврђење. И тек кад је прошло толико дана од појаве вашега одговора, латио сам се да Вам одговорим и да на ову необичну ствар ударим гласом.

И то морам да учиним, јер кад се у спору, где је потребно истину говорити, прибегава овако нелојалним средствима, полемици нема места.

Па ипак, и ово досад има резултата. Јасно се види ко је у борби ушао са чистих мотива, коме је стало до истине, и до принципа. Ради истине, мени је све једно штоће г. Ва-