Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

31

вилно разумео.. Одвојено У које је знак и за писме У и за број У, може значити и то писме и

"тај број кад се штампа тако издвојено као што је

код г. Васића; и шта више може значити пре писме него број. У читању г. Вулића има доказа да је он то место тачно разумео; он је знак Х примакао броју ХР, и у њега је јасно да У значи број У. — Тако је, даље, извесно да је г. Ва-

сићево читање: Е(есганиз или Кесала) погрешно,

а г. Вулићево: Кег(ание) тачно. — Извесно ј6, даље, да је г. Вулићево розијег(ппф)] тачније но г. Васићево розпејгил. Да ли ће у четвртасту заграду доћи само |г (као код г. Васића), или јег (као код г. Вудића), то је индиферентно, 10што је Е на плочи сломљено у половини, и може се ставити ван заграде као потпуно видљиво, или у заграду унети као видљиво само упола; али је извесно боље писмена ит! одвојити округлом заградом (као што је код г. Вулића) но четвртастом (као што је код г. Васића), јер та писмена вероватно нису на плочи никако ни била изрезана. — Тако, даље, облици со (код. Г. Вулића) и со(турих (код г. Васића) нису неправилни ни један ни други; али је прецизније ипак собиг, јер у натпису стоји тај облик, који није скраћеница од сотишат, но је облик народног, некњижевног језика, облик који постоји за себе. Тако је, најзад, аитпив (са малим а) боље но

· АЈитпиз (са великим А). Да је г. Васић ставио

велико А зато што је држао да Ајшипиз треба

разумети као особено име, то г. Белић тврди без довољно доказа; али је извесно да је једина пра-