Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

55:

напоменуо да их је г. Васић објавио пре њега. Четврти од тих натписа објавио је г. Вулић први, пре г. Васића.

Овде треба напоменути да је нетачно г. Томићево тврђење да г. Вулић „неке од тих натписа није ни обележио да су били раније објављени“. „Неки од тих натписа“ може бити само тај четврти (натпис Аготав еђс.). Међутим, на крају тога четвртог натписа г. Вулић има напомену: „Више о томе гледај у расправи потписатога, „Илирска царина итд.“ Свак кога те ствари занимају, могао је по том упутству открити, отворивши наведени спис, да је г. Вулић тај натпис штампао једном раније. На исти начин напоменуо је и г. Васић да је он тај четврти натпис објавио после г. Вулића: „Упореди и Н. Вулића „Илирска царина итд.“ И потписани налазе да су обојица исправно поступили.

Што се најзад тиче тога да при прештампавању није требало прештампавати целе натписе, но само измене и новине, и ту г. Томић има, у строгој теорији, неоспорно право; али по мишљењу потписаних, он је погрешио што у овако ситним стварима тражи строгост која би била.на месту само код врло крупних ствари. У практици је, у овако ситним стварима, немогућна и излишна таква примена начела. Ствари су сувише ситне; и околности које ометају најстрожу примену начела могу бити многобројне и врло разноврсне. Често је заметније (и за читаоца и за писца) и много непрегледније дати истравке него цео натпис. Сличан начин објављивања, час целих натписа, час само исправака, може се у осталом наћи и код

3