Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

36

као што је познато, ни хартија, ни мастило, ни коректори нису првог реда. Штампарских погрешака има доста и у „Писмима“ г. Томића иу „Одговору“ г. Белићевом. У истом „Одговору“ у коме се налази то Џ место У има и „Др. Висић“ место „Др. Васић“, „Споменак“ место „Споменик“; има „г. Полић“ место „г. Вулић,“ и тако даље (в. „Штампу“ и „Ново Време“ од 11 фебр.) На истој етрани на којој је у „Новом Времену“ објављен тај одговор, штампан је наслов листа крупним еловима; „НОВО ВРМЕЕ“. На крају свога. „Другог отвореног писма“, у „Напомени“, вели сам г. Томић да у његовом писму „има повише · штамнарских погрешака у словима и испалим речима“; и додаје да“ нарочито једно место треба исправити, наиме додати примедбу: „Ова двам М у лигатури“, која је, вели г. Томић, „била сложена и коригована, али је испала при преламању слога“. Међутим, г. Томић је и у овој исправци штампарске погрешке погрешио. Речена напомена није испала при преламању слога; она се налази на дну стуоца (в. „Штампу“ од 17 фебруара). Све то говори за то да је у нас, а нарочито у овако деликатној ствари, требало пре оптужбе тачност штампаног текста претходно проверити. Један разлог више да г. Томић тако учини био је тај што није у опште јасно због чега би г. Белић учинио тај фалсификат. Г. Белићу такво извртање истине није за његову аргументацију било ни потребно. Да од знака У није направио Џ, но да га је просто протумачио као писме У, ње-