Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

ТРЕЋИ ОДЕЉАК. ПРИЛОЗИ.

Писмо проф. Бормана. — Пивмо г. С. Милијановића. — Фотографски снимак мога рукописа са осумњиченим местом.

| Писмо проф. Е. Бормана

1. 20. фебруара 1910. год. г. Ј. Томић је примио мој позив да изађе на Суд части. Како се Суд неколико дана није састајао и како сам могао помишљати да ће г. Томић наћи начина да га омете у раду (као што је доцније и било), обратио сам се највећем данашњем епиграфу, проф. Е. Борману, којега лично не познајем, са молбом да ми да своје мишљење о оним местима полемике у којима је г. Томић оспоравао тачност тумачења г. проф. Вулића. Ја сам хтео, у случају потребе, да завршим ову полемику мишљењем једног од највећих светских ауторитета, пошто сам се већ и раније одлучио, са познатих разлога, да са г. Томићем даље не полемишем. '

1; Томић је два натписа г. Васићева „пустио низ воду“, и на тај начин и сам признао да ја имам право, а за трећи је тврдио да у њему има г. Вулићевих погрешака које сам ја намерно прећутао.

Ја сам и узео тај натпис, исекао сам из расправе г. Васићеве и г. Вулићеве штампана места, подвукао