Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

=,

44

ПЦ Писмо о рукопису.

Чим сам прочитао г. Томићево разлагање о моме "фалсификату, ја сам замолио и уредништво „Штампе“ и уредништво „Новог Времена“ да пронађу моје рукописе по којима је мој одговор штампан, и да их сачувају код себе и ником не показују, док не дођу нарочито "овлашћени људи који ће рукописе од њих узети. У уредништву „Штампе“ мој рукопис није нађен, а у уредништву „Новог Времена“ рукопис је пронађен и предат „у руке г. Богдану Поповићу. Ево писма којим је пропратио секретар уредништва „Нов, Времена“ то предавање рукописа г. Богдану Поповићу:

Поштовани г. Поповићу,

Овај је рукопис г. Савић оставио мени ча чување 'са нарочитом напоменом да га никоме не уступам. Но како ми је г. Дучић казао да га Вама могу дат", скидам ову одговорност са себе, преносећи је на Вас и на т. Дучића.

Београд, 17 марта 1910 г. Поштује Вас

секр. редакције „Н. Времена“ Станислав Милијаповић. „Ново Време“ од 1717 1910, бр. 107.

Ш

Фотографија рукописа.

Рукопис се мој и сада налави код г. Б. Поповића. „Ја сам га замолио да га фотографишем, што ми је они допустио, и сада доносим овде место из свога рукописа које ће свима читаоцима потврдити, као што је потврдило и "судијама Суда части, да је Џм. У у У. Лрба) штампарска погрешка, коју је г. Томић прогласио за фалсификат.