Србадија

Св. 1.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

19

знајем и осећам ваш плодан труд и велнку заслугу за вашу отаџбнну; праву награду носите у душн, а н предосећање, да ће потомцн праведније судитн о вредности вашег рада. Какве ће сад књнге и разјашњења доћн из богатог блага ваших збирака? Не ће л' ваш речник донекати скорим ново умножено издање? Ваше мњење у нисму Вам о басни, а и она места која се на то односе у уводу к нословицама, врло су ми добро дошла, и ја ћу већ знати да их употребим. Него кад смо већ ту, реците ми, молим вас, за што се „бгШе" зове „попак". Да богме, за то што пева; ал зар се ту не да ништа опширннје рећи? Па и ако икоме то ће вама нспасти за руком, да што год из српске мнтолођнје искамџнте н. пр. о звездама, негама у месецу итд. Желим Вам оно што Ви заслужујете. Са истинитим велештовањем и приврженошћу. ваш Јак. Грим у марту 1837. Хвала вам на примерку послатом нашој библијотецн. Уеге1|г4ег ЕгеипЈ! 8Ге луегсЈсл 81сћ \уипс1егп, егв1 је^ с1еп егГо1§- 1ћгег нешнш^ ипс1 Ип-ев всћгеЉепз ап с1еп кбшд 2и уегпећпаеп. БЈе гиз818сћеп ^аз{е паћтеп а11е аиГтегкзатке!! т апзргисћ, епсЈНсћ ајгк! 81е тес1ег ађуегеЈб!;. Нит1зо1с11; луаг 80 §иН§1ћгеп ћпеГ ипс! с1аз \убг1;ег1з11сћ с1ет кбт^ веЊбС ги ићегге1сћеп. Нит1>о1с1|; те1с!е1 т1г зо еБеп, <1ав 8. М. 1ћпеп <1еп гоЉеп ас!1егогс1еп ЈпЦег с1азбе епћеЈћ ћа(:. 81е \уегс!еп сће 1пзј§;теп с1игсћ ипзегеп Јогјл^еп §е8апс1{еп етр1ап§;еп. ИЈезе бВГепШсће апегкеппип^ 1ћге8 §товзеп уегсћеп1;ез 1геи(; писћ зећг. Уоп с1еи1;8сћеп \^бг!егћпсћ 181 ПеГегип^ 2 ћегаиз ипс1 8о11 1ћпеп пасћ81:епз ги ^ећеп. 01е8е геИеп т еИе ипс! 111 §1ићепс1ег 1п(;2е 1ћг Јас. Сгптт. 17. ЈиН 1852. Поштовани пријател,у! Чуднћете се што сте сад тек чули за успех Вашег послања н писма крал.у. Руски су нзс гости сувише заузелн.: једва су сад одпутовали. Хумболт је био тако добар, те је предао ваше писмо и речник самоме крал.у. Хумболт мн баш сада јанл.а да вам је Њ. В. подарнло орден црненог орла трећег реда. Орден ћете добити од нашег тамошњег посланика. Јако ме радује ово јавно прнзнање Ваше велике заслуге. Од немачког ,је речинка изишла друга свеска, н скорнм ћете је добнти. Ово неколико речи у хитости и страшној припеци. Ваш Јак. Грим. 17. Јула 1852. ^ (ГЈродушиће се-)

Народне умотворине.

Питалице

скунио их у Херцеговинн Вук ВрчевиК. 1. Питао раја кадију: ЕФенднја! оћах ти донијет' једно јагње, ма не знадох, али ти је милнје црно, алн бнјело? — Јагње с.е не бнра по длацн, него по бубрезима. 2. П-итали бабу: какођевојке саме себе по годинама цнјене? — Од 14. до 16. говоре: ваљала бнх за султана; од 16. до 18. за везира, а од 18. до 20. ко је да је, нек је мушка глава

3. Питао Турчнн кади)у : Ефендпја! колико допушта наш лујепи дин, да се може вјенчати жена? — Четири ако хоћеш, а невјенчани колико можеш. 4. II итао капиџија кадију : Хоћу ли пуштит' у одају давуџију? — Ако носи у рукама нек' причека, а ако је упрћен, отвори му обоје врата. 5. Питао Приморац Црногорца: Знаш ли талијански? -— Ја за туђим никад не чезнем. 6. Нитао глухи муж жену: Ко оно долази синоћ у нас? — А окле ти чу? — Ако не чујем, ано видим. 7. Питао раја кадију: Је ли арам (проклето) украдено јагње ручати? — То се зна. А ја сам јутрос једно украо, и ево га теби донио. — Башка је украдено, а башка поклоњено, остави га ту. 8. Нитали бабу: Које ти је најмилије доба од године? — Од божића до поклада. 9. Питала мајка сина Марка: Како се ине у кадије ? — До њега пунан, а од њега нразад. 10. Питали кадију: Хоће ли еФенднја ова

годнна родити.'

Коме гођ не ће, менн хоће,

11. ГЈитала кадиница кадију: Пошто је ока масла у чаршнји ? — А кад сам га за паре куповао? 12. Питали Турци муфтију: Шта нама Турцима у ћитабу пише, да можемо често промјењивати? — /Кену кад гођ хрћеш, а Фес и папуче кад можеш. 13. Пнтали аџије муФтију: По чему ће се најприје знати, да се примакао кијамет? Кад Влаен почну каФу пити, а Турци ракнју. 14. Питали попа: Ма даваш ли ти нопе икад икоме ншта за душу? — Једном рукомузимљем, а другом благосивљем, а треће немам. 15. Нитали калуђера: За што се и ви не жените? — Ако се и не женимо, опет не дангубимо. 16. Питала шћер мајку кад је пошла у пазар: Како ћу се владати? — Насмиј се свакоме, а не пуштај се никоме. 17. Г1 итао снн оца кад је пошао по свијету: Шта ми треба највише пазити? — На страх божји, и на стид л,удски. 18. Нитао побратим побратима: Што је најнеобичније виђети ? — Мршава крмка, и сиромаха Турчина. 19. Питали Марка КралЈввића: Пошто је вино у чаршији? — Ја никад не питам пошто је, но има ли? 20. Питали магарца: Ма што то све нешто мислиш и мучиш? — Вудале казују што мисле, а мудри таје. 21. Питали ђеда: Ко што своје најкише крије? — Змнја ноге, а ожењени роге. 22- Питао Думо кнеза од села: г Ве си оволико земана те се не виђамо? — Вогме ти у крчму не долазиш, а ја у цркву немам кад, ето разлога. 23. Питали ђеда: Шта је најљепше на свнјету младо? — 'Бевојка. — А старо што је најружније? — Ђевојка. 24. Питало циганче мајку: Који је најдуљи дан у годину? — Они, кад нема брашна у кући. 25. Пнтао ђак калуђера: Која је најдуља ноћ у годннн ? — Она, кад се леже безвечере. 26. Пнталн рају: Али ти је теже дочекати у кућу калуђера, али агу? — Ни нред кућу их Боже! а камо ли у кућу. 27. Питао раја каднју: Хоћеш ли ми еФенднја платити оно сијена? — У ову се одају не дава, но узнма. 28. Питао аџијасина: Мујо! ко сеонобије у чаршији? — Ннје нншта ни дао Бог, но се Власи измећу себе побили. — 1 Нека се пси кол,у. 29. Пнтао ага агу: Ма дина тн! што оно Влашче твој кукуруз по мјееецу окопава? Да је крсту више муке. 30- Питао чипчија чипчију: Нако си сад с агом? — Не дај Боже онолико, колико се трпјет' може.

31. Питао ага чипчинско дијете: Знаш ли за шго те бијем? — За то што си ага. — А ко ти је казао? — Казао мн је ђед и отац. 32. Питао син оца: Вабо! кад се врати наш ага с ћабе, хоће лн нас опет као до сад тући? — Хоће синко и бити и глобити. 33. Питао исиовједник Марка Крал,евића: Јеси лн коме што дужан? — Јесам тројици: Богу душу, земљи тијело, и механџији вино. 34. Питао кнез субашу: ЕФенднја! кад ћеш ми оно пара подкусурити ? — Кад се састану два петка у години. 35. Питао син оца: Бабо! Имамо ли шта нашега што није агино? — Имамо двије ствари: душу и крмка. 36. Питала циганка мужа: Ваља ли у кући украдено брашно? — 'Беца не питају одкуда је, но дај. 37. Питао муж жену: Штоно долази јутрос рано ђак манастирски? — То није гвој посао. — А да што је радио? — То је мој посао. 38. Питао раја Турчииа: За што узе моју струку, а даде ми твоју? — За то што је твоја нова, а моја стара. 39. Питала мајка шћер: Ма као да те они момак једном пољуби? — Ни првом ни посљедном, но сретњом и честитом. 40. Питали мачку: Ко те науче мише ловитн? — Отац ми је мачак, а мати мачка, а каква мајка така и шћер. (Продужиће се).

Два српска кнеза. (К с.ликама на стр. 1.) Почињући наш лист „Србадију", ми немамо прнроднијег и достојинјег знамења да му на чело метнемо, него што су слике српских владалаца, у којима се усредсређују сва уздања и све жудње за сјајнијом и бољом будућношћу целог оностраног српског народа. Ликови Николе I. Петровића Његуша, и Милана М. Обреновића IV. отпочињу низ слика најодабранијих синова нашег народа, са којима смо намерни да искитимо стране нашега листа. Ко би хтео писати онширне биограФије Његуша и Обреновиђа, тај би се морао и нехотице дотакнути прошлости и њихових предака, морао би тако рећн иисати новију историју Црне Горе и Србије, јер у иеторији обе државе нема скоро ни једног важнијег догађаја, ни једног важнијег корака за унапређење народног живога, који не би био у свези са именом Његуша и Обреновића. Ми ћемо овде да донесемо само животописне цртице оба српска кнеза, у колико с.у нама позиате. Кнез Никола I. Пегровић Његуш родио се 25. септ. 1841. године, од оца великог војводе Мирка и матере Стане. Прве науке учио је на Цетињу под надзоромкнеза Данила а ио томе у Трсту. За тим га киез Данило пошље год. 1855. у Париз на даље науке и ту се учио у војеној академији. У пролеће год. 1860. дошао је из Париза на Цетнње. Исте године 1. авг. погибе кнез Данило у Котору, и Никола буде проглашен кнезом Црне Горе. Те јесени ожени се са Миленом, кћери војводе Нетра Вукотића., Брак је тај досад благословен са седморо деце, једним сином наследником и шест кћери. Наследник Данило родио се 17. јуна 1871. Прво троје децекрстиоје пок. кнез Михајило М. Обреновић Ш., а другима је кум Александар II. цар руски. Од како ја кнезом, четири пута је путовао по Јевропи, у Аустрију, Немачку, Русију, Францеску и Италију. Свуда је на дворовима приман отлично, последњи пут у Бечу о светској изложби са суверенским почастима, а на петроградском двору тако рећи као рођак.