Србадија

48

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 2.

11оеле двадееетогодишње владе, досади се Диоклецијану царовање, и зашели, да последње дане свога живота у миру проведе. За то се захвали на влади, и дође у омиљени му град Салону, да себи иалату сазнда. Сва је могЈћа средства упогребио, да му налага што великолеинија буде. Камен је доносио јјз Трогуринума, а остало градиво, са острва Брача. О судбини палате, после смрти Диоклецијанове, мало нам је шта познаго. На сваки је начин подпадала под управу града Салоне. Један је део остао увек дра;авна палата; а други је био за ЈиануФакгуру одређен. У следећем веку, седио је у палати Јулиус Ненос, кога је главни војсковођа Орестес царског достојанства лишио и из 1 Ј авеие протерао. Глицериус, владика салонски, допусти му, да може у иалаги сгановати. И Глицериус је био некад цар. Јулиус Непос га је саирестола уклонио, прогнао уДалмацију и наименовао за владику Салоне. Иеликодушно је он примио онога, који му је некад ЈЈресто одузео. Исга палата, где је ЈулијеНепос уточишта нашао, ностаде доцније позорница његове насилничке смрги. Један од убица, Одива, освоји Далмацију, над којом је владао, док га Одоакар, кнез Херулски, не даде убиги. Од оног доба, па до разора Салоне год. 639, немамо о налаги никаквих вести, осим да је Тотилас, краљ Готски, у половини шестога века Салону оевојио. *Ја тим наступа по палату оно доба, о којем смо већ говори.ш, кад су становниЈЦЈСалоне у зидинама палате уточишта нашли. Диоклецијанова је палата, једна од највећих сгаро-римских грађевина. Осим Игалије, нема нигде већих римских споменика. У дужину јјзноси 190,448 мегара, а у ширину 160,212. Дебљина је зидова 1'. 11а јужној страни, стајала је галерија 7' широка, на 50 стубова, од којих 44 јо1п и сада стоје. На сваком углу палате, стоје куле за обрану. Између тих кула, стајала је још по једна мала. 1{уле за обрану стоје још и сада, осим југо-западне. Кад се становништво Спљета умножило тако, да није имало више места — почне рушиги један део западног (окружујућег) зида, и подизаги један нов. Ту се еруши југо-западна кула, н нађе се саркоФаг од порфира са именом Диоклецијан" и лампама из жежене земље на угловима. У саркоФагу се нађе „урна" изпарског мрамора, а у њој нешто непела. Да л' је го пепео цара Диоклецијана — ко може на ово питање одговорити? И један медаљон се ту нагиао. На њему је било изрезано: попрсје једног брадатог човека са оклопом. Да л' је то лик Диоклецијанов? 11о сад није Диоклецијанова палага, као што је некад била. Време је засуло ееверну страну скоро до висине нрозора, али унутра стоји виеина пода као и пре. Палата на југу с морем граничи. Ту етојинортал, који на море води. Оеим Јвега, има још и три друга, један на северу, други на истоку, трећи на западу. Поред сваког норгала, стајале су но две осмоуголне куле. Северни јј ) једно главни портал, звао се »златним«. Источнн је нортал сада у развалинама. Од осмоуголних кула стоји само још једна једина на северној страни западног портала. „Златни портал" сгоји јојп готово цео. И с поља и изнЈтра од портала, виде се редови округлих прозора. На сваки су начин ту морали бити станови за стражу. Но сад загледајмо у унутраЈињост палате. Она је пресечена са две улице. Једна скопчава источни портал са западним, а друга, главна, северни или „златни портал," са јужним. Та главна улица, која нас к перистилијуму (види слику на стр. 45), а одатле

у цареве одаје води — била је са два реда гранигских ступова украшена. Но тих ступова нема влше. На њиховом месту, подижу се сада куће и дућани, које су Спљетски становници у доцније доба сазидали. Те куће чине оквир доста узаној и с каменом покривеној улици, која нас у нравој линији к садашњем тржишту, старом перистилијуму води. Ту смо на најзанимљнвијем месту палате. Око нас се крећу гомиле Снљетских становника у помодном оделу, као и Примораца у плавоме руву, са пиштољима и ханџарима за црвеним појаеом, са Фесом на мркој коси и струком на нлећи. Оба ДЈжа реда тржишта су такођер окружена са помодним кућама по талијанеком укусу. Од гих кућа, стоје при земљи већином дућани и радиониЈ ^е. Али нам се опет са евију страна показују између њих и изнад вреве људства осгатци Диоклецијанове палате. Ма где кораке нагне да управимо, свуда видимо и до увереЈва долазимо, како су Сарацени и неимари, у првој ноловини средњег века, многе особености њихове архитектуре из старо-рнмских извора црпели. Једино се само морамо тужиги, што дотична управа тако мало пажње обраћа на то, да се ови прастари, велелепни и занимљиви остатци римске архитекгуре сачувају, јер су становници Спљетски велшш део до еад разорили, подижући евоје куће и радионице. Разне белешке.

Школе. Внше девојачке школе. Нашанародна просвета добнла је два нова завода, вишу девојачку школу у Панчеву и у Новом Саду, који ће свакако од велике користи бити по наш друштвени жнвот, јер ће нз њих излазити српске кћери одгојене и васпитане у српском духу, као добре домаћице н ваљане Српкин.е. У Панчеву је 10. о. м. свечано отворена виша женска школа; за професоре изабранн су; Јован Поновић, проФесор на учитељској школи у Сомбору, Стеван Стојичић, учитељ IV. разреда у Панчеву, и К. Петковићка, свршена приправница. — За проФесоре више женске школе у Новом Оаду, која ће се 1. дец. ове год. свечано отворити изабрани су: А. Варађанин, учитељ у 13. Кнкинди и бившн саборскн питомац, Ј. Пачарис, нроФесор на новосадској варошкој реалци, и М. Симићева, свршена приправница. Друштва. Југославенска академија знаности и уметности. У последњој главној скупшгинн 11. о. м. на место Јмрлих академика изабрана су нова четирн права члана, и то: у филолошко -хисторички разред Армин Павић, ђимназијални нроФесор н др. Л. Гајтлер, проФесор на свеучилишту; у Филозофско -јуридички разред др. Јар. Ханел, проФесор на свеучилншту; а у математнчко-нриродословни разред Спира Бруснна, чувар музеја-зоолошког одсека. Матица хрват ска. Познато је, да х се „Матица илирска" у Загребу преустројила у „Матицу хрватску"; прва главна скупштина држана је 17. о. м. Седницу јеотворио бившн председник, гес*ог та^шКсиз Матија Месић, а нзвештај о раду и историју „Матице нлирске" од почетка до њезииог свршетка чнтао је прОФ. Дивковић. За председиика изабран је Иван Кукуљевић Сакцински, а за потпредседннка Иван Трнски.

Индустрија. Фабрикацнја шећера у Србијн. У Београду се саставио привременн одбор за Фабрнкацију шећера у Србији и издао је позив на срнеки народ, у ком Се све патриоте позивају, да то индустријално подузеће потпомогну, које је од велнке важвости но матернјалнн нанредак и благостање тамошњег народа. Одбор је издао извештај, по коме су нриродни условн у Србији врло повољнн, а које су и стручни људн нотврдилн. Да би сваки иоле имућннји Србин у том подузећу учествовати могао, одбор је углавио, да акција не кошта внше од 20 дук. цес. која би се сума постенено у четири рате уплаћивала. Уписнвање траје до нове године. Ако се довољан број акционара прнјави и упише, одбор ће одмах после нове годнне сазвати еве акционаре иа скупштину, на којој ће се преЈмедати условн, предрачунн н друштвена правила. Пнемену нријаву учесннка прима: Привременн одбор за Фабрикацију шећера у Србији, у Београду (хемијска лабораторија у великој школи).

Библиографија. *) Албум светковине 25 годишњег књижевног рада Змај-Јована Јовановнћа. Издали прнјатељн несникови. Нови Сад, 1874. Велика 8-на. 56 стр. са ликом песниковим. Цена 20 новч. Диоба словенских језика. Из лекција проФ. велике школе др. Ђ. Даннчића. Београд 1874. 8-на. Стр. 15. Цена 25 новч. Путничке црте, Владана Ђорђевића. Књига трећа. Цариград и Букурешт. У Београду 1874. 8-на. Стр. 190. Цена 50 новч. Робннсон млађи, књига за децу. По Д. ДеФоу, израдио Ј. Е. Кампе, а по њему је ово дело превео и прерадио Милорад П. Шапчанин. Београд, 1874. 16-на. Стр. 291. Друго име: Књиге за децу, свеска I. Цена ? новч. Метарске мере, написао Днмитрије Нешнћ, проФесор вел. школе. Београд, 1874. Цена 40 новч. — 4 гр. ч. О привредним изворима и рату у Америцн, говор Е. Керија у Њујорку, 1865. С немачкога иревео Стев.Поповић. Београд, 1874. 8-на. Стр. 40. Цена 20 новч. Извод из српске граматике, својим ученицнма, еаставио Јован Живановић. Садржај: Наука о гласовима н облицнма. Новн Сад, 1874. 8-на. Стр. 48. Цена 30 новч. Школа основнога цртања за народне школе, систематично уредио и кратким уводом снабдео Петар Мужак. С чешкога. Стр. 12, са 96 слнка. Цена 1 Фор. 80 новч. Уз то нду и теке за цртање по 6 новч. КронограФија. Израдио др. проФесор космограФнје и историје. Београд 1874. 8-на. стр. 95. Цена 42 новч. Српска .синтакса за ниже гнмназнје и реалке кнежевине Србије. Саставио Стојан Новаковнћ. Треће на ново прерађено и раширено издање. Београд, 1874. 8-на. Стр. УШ н 152. Цена 60 нов. — 6 гр. ч. Угарско-државни законик и миннстарске наредбе од 1867. до 1873. године, односеће се на све законом ирипознате цркве и Црквене општине, с особитим обзиром на српску народну цркву по др. Г. Чики-у. Скупио Гаврило Бољарић. Панчево 1874.8-на. Стр. 85. Цена 1. Фор. Јестаственнца за школу и домаћу наставу. (По Гертнеру). Израдио М. Т. Фрачковић. Треће прегледано издање. Панчево 8-на Стр. 79. Цена 30 новч.

Власник н издавалац Стеван ћурчић.

*) Умољавамо све издаваоце, да нам од сваке књиге, коју на свет нздаду, по један примерак иошљу, да бн тим ова бнблиограФија била што потпуннја. Ур. Одговорни уредник Срећко Мајер.

Штамиарија Јерменскога Манастира. Сајдла и Мајера у

Бечу.