Србадија

Година прва.— Свеека друга. НТГУГТРПРДН ЈШГТ ЧА ЗДЕЛРУ 11 ТТПУКУ Излази 15. еваког месеца. У Бечу 26. новембра 1874. НЛЈИГЏОАЛ Л11и1 ОА ОАлАОЈ II ШЈЈиЈ. Годишња је цена 6 Фор. или 72 гр

буде нежна; а да јој учини какво задовољство, да јој реч, да ће се прве недел>е, у пркос свима касапима, пред це.чим светом с њом на променади испод руке тетати. То није мала ствар, и она се тим са свим задовољи. С првим се берберским субјектом на променади испод руке шетати, није шала. Кад уговор руковање.м и умиљатим погледом склопе, растану се, јер Салика мора да купује, а Ђура иде једног мајора бријати. Ђура је опет био задовољан са сатисФакцијом, која му је од стране Салике и осталог свега учињена. Није шала, таква девојка као Салика, за коју се први касапски момци отимају, с којом се шнајдер, кад само с њоме играти може, за сретног држи, — па је Ђури поклонила и душу и срце. Па опет није мала слава, да се због њега, као победигеља Саликиног толика битка заподене. Куд је год пролазио, свуда је био предмет занимљивосги. И први „кунтови" чули су за ту велику битку, и кад би га питали, како се збило, наравно, тако је описао, да се борио као .Теонидас, један једини против пет касапч, и да је њих та победа скупо стала. Неко је казао: што више душмана, тим већа

ТРПЕН СПАСЕН.

Арсеније Стојковић, виадика будимски.

Роман у три књиге. °д Јаше Игњато виИа.

III. Свако чудо за три дана. У почетку се 'Бури нодсмеваху, а наскоро и то престаде, и Бура опет брије, свира, пева, као и нре. Бура својим колосеком тера, добра воља већ му се повратила. Када је Ђура осегио, да му је већ брада здрава, и да се астраган одлепљује, лагано га скине, погледи се у огледало, и зарадује се јако, када виде, да му је не само све здраво, но да се виде и клице нове брадице. Две три недеље, па его нове браде. Већ се могао на пијаци и са Саликом састајати и разговарати. Обоје приповедаху своја страдања. Салика се тужи, како сад не сме на музику, боји се од касапа, а друго, и другарице је исмевају са хоп-полком, и сад је другчије и не зову већ хоп-полком. Казала му је још и то, како јој је тешко пало, кад је видела, да му мрки касап браду чупа. Он је теши, да је то ни најмање не пече, јер за њу је гогов све, и сам живот жртвовати, само нека према њему