Србадија

Св. 2.

часг. Ђура опет каше: што више такнх победа, тим већа част. Код женског пола, задобио је особиго велики кредит. Први момци били су нротив њега, а најчувеније лепотице биле су опет за њега. НоТЈура покрај своје Салике није се туђио ни од других женскиња. За то Бура није умиљате погледе одбијао, шта више, усрдно се одазивао. За то је све и гледало на њега, када је но сокаци ишао, или када се на променади шетао. ! Господа у Новом Саду, када се јутром пб пијаци шзтају, па не могу да познадукоја служавка или куварица код кога служи, питају Вуру субјекта, и он им одмах каже. Познаје их по котарици. Он је познавао когарице свију отменијих новосадских кућа, у којима се зелен, месо, ил друго што за ј«стиво носи. Красно је било видети Боку, кад се са Саликом по променадн шетао. Она као пауница, а он као паун. Она у свој својој пластици, округлости и оиружности трепти, он опег, са пребаченим „обероком" преко леве руке, иде као великаш. Не једна госиођица завиди њој, не један штуцер завиди њему, 'Бока се заклео, да више никад не ће на Фрајмузику ићи, а на што и да иде у таква друштва. Недељом иде у боље гостионице и то са Саликом. Бура се ту састаје са првнм капларицама и са стражмештеркама, Салика се опет пријатељи са првим капларима и стражмештерима, и та је алијанција пробитачна за све незгоде. Док је њему таква друштва, не боји се никаквих касапа. Докле је тако изван куће бивало, донде се ТЈока код куће са свим другчије понашао. Кад је недеља и светац, онда је увек био у официни мајстор Макса, и примао новце од бријања У раденим данима, госпођа је Фема, кад год је времена нмала, седела и штрикала. А Бока је у те дане најлепше косу намештао. Бадава, хтео је да се и госпођи допадне. Када госпођа Фема у официни седи и штрика, па кад дође какав пашажер да се брије, а он гако намести столицу, на коју ће пашажер сести, да је лицем према госпођи окренут, те да може у њу гледаги и себе у огледалу видети. Па онда, када почне сапунити, тако удесно позитуру начини, очи тако умиљато преврће, а за гим бријачу тако грациозно дохвати, да му се ту цела пластика и красога видети може. Кад пашажера обрије, па кад га почне умивати и пешкиром бриеати, да га ко види, који браду носи, с каквом финоКом све го ради, не би никад браде носио. Кад и кад и Фрајла Милева дође у официну. Ако је ту маги, онда Ђока пред Фрајлом тако невино лице прави, као оно у преблагог Јеврема. Ал кад маги није ту, онда ТЈ ока узме гитар, па запита: Фрајлице, је л' ио вољи, да вам што свирам и певам. И не чекајућн на одговор, отпочне да свира и пева. Па чути тај умиљат глас, то је милина. Фрајла Милева седи, слуша, ал озбиљно лице показује. Допада јој се песма, ал јој се не допада субјект, крај све његове красоте, и то само за то, што је субјект, и то берберски. Фрајла Милева тежи за нечим вишим. Ђока пак прави рачун у скупу, он је заљубљен и у мајсторицу и у Фрајлу. Тако што код берберског субјекта није ни чудо, ни ново. Он је у све заљубљен, јер држи, да су све у њега заљубљене. У кућу мајстор Максе, долазио је лаћман Емил Предић. Син сиромашне куће, али угледан. Познато је, како су официри у грађанским кућама добро примљени, особито они, који сс умеју као грађани да понашају. Особито мајсгор Макса, који је света видео,

сматрао је то познанство са лаћманом Предићем за своју велику част. Лаћману се Фрајла Милева врло допада. Фрајла се у почетку показује као ненаклоњена, но ипак збуњена; нешто је језа хвата кад види солдага. Госпођа је Фема пак у позорљивом положају, и не зна, да ли се та велика почаст ње или Милеве тиче. На против мајстор Макса је држао, да његова особа лаћмана веже, а у друштвеном животу радо би се за господска познанства хватао. Ако јеу каФани, упивари, ту јеМакса увек са лаћманом заједно;радо гроши и плаћа за лаћмана, шта више, често му и по нешто новаца позајми, ако овоме кадикад за Фарбл ил за друго што устреба, и то без писмена и без да овога, кад своју месечну гажу прими, на дуг опомене. Лаћман често долази у кућу мајстор Максе на ручак, и онда се све најбоље за њега снрема. Мајстор Макса тиме важност добија. Мало помало, па и Фрајла Милева га се више не плаши, не изгледа јој тако више страшан као солдат, особито када је научила, да већ с њим као брат с братом живи. Даље видела је Милева и то, како у друштву једну женску, Фрајлу, даму, свако већма респектује, кад јој двори какав оФицир, него ли какав цивилиста, нарочиго мајстор. Па шта је гоме узрок? Заштига, коју женска нокрај солдата има. Погледајте кад се само служавка са капларом по променади шета; каква радост, какво се поуздање на њој види. Хаљину сад овамо сад онамо прстима удешава, и скаквим поносом показује свету своју срећу. Узмите само стражмештера, кад се са ма каквом матором куварицом шета, с каквнм господарственим ходом н погледом сваком у очи пада. Па гекар кад дође у гостионицу, а калФе и калФинице све се одмичу, и боже сачувај, да се ко с њом пошали. Ал за то се она и груди, да што већу плагу добије, јер што се плаћања тиче, свуд је она за свога готова. На Фрајмузици и касапи зазиру. А шга је тек официр? Кад је на балу, а цивилисте зазиру, не смеју баш ни да играју много са оном, која радо с ОФициром игра. Ако је где год у башти, у Тиволи, па кад ОФицир покрај Фрајле или даме седи, а дама своју хаљину рашири, он пак своју сабљу опружи, чувај се да како год нехотице не станеш на ту сабљу или хаљину, јер можеш зло проћи. Кадава, женска гледа у солдату ону велику снагу, која ће њу у истини и неправди, у невиности н сујети да зашгити. Женска не грпи човека слаба и мекушца, јер у њему не налази заштиге; и Венус је више волела Марса него ли Вулкана, гако и женска волије солдата, него ли ромог ковача. Ствар је већ до тога дошла, да је мајстор Макса са Милевом, и с госпођом Фемом у друшгву саПредићем у пивару одлазио. Ту се госпођи Феми и Милеви са сваке стране клањало. Господске кћери, када су са својим родитељима или рођацима покрај њих пролазиле, држале су за велику срећу, када би их Милева ословила, или када би им лаћман Предић, који се крај Милеве налазио, комплименат учинио. Све порумене од стида и те ночасти, којом су удостојене. А госпођа Фема тек милостиво главом маше, мајстор Макса прави округластије лице него што је иначе, и обзире се на све стране, да ли ко на његово друштво гледи, устаје са столице, па се сасма ионосито свуд около шета и господсгвено се клања својим познаницима. Наравно да сви на њега и његову породицу гледају.

Сви се труде, да се њима, као отменом друштву, приближе. 'Бока субјект, и он је долазио у 'Гиволи, управо у пивару, али без Салике, јер са њоме је понајвише код пцрвеног вола" или код пзлатног бурета" одлазио, а друго није баш рад, да га с њом у пивари мајстор Макса, а најмање Фрајла Милева види. 'Гако од прилике кадТЈока у пивару дође, он обично прође покрај стола где му принципал са породицом н лаћманом седи, начини величанствен и умиљаг комплименат, за тим седне за други сто, али тако, да све видети, а и ио нешто чути може. Када комплименат начини, Фрајла погледавши га, баци поглед на другу сррану, као да га није хтела видети, а лаћман га није ни погледао, но само би му се принципал и принцииалица нешто мигом одазвали. Милева се мало помало научила на лаћманово друштво. Макса је давао кад и кад и мале игранке, и лаћман Предић као добар играч вежбао их је све редом у игрању, особито фрајлу Милеву. Милева за кратко доба постаде особига играчица. Колико је пута г Бока желео, да и он на тој игранци буде, али су се томе лаћман и Милева противили. Милева се већ тако на ОФицирске обичаје навикла, да човек чисто не би рекао да је мајсторска кћи. До душе и друштво није било мајсторско. Ту је на игранци апотекаров син, па онда сенаторски и трговачки синови. Од женскиња само се по где која мајсторска кћи позивала и примала, а то за то, јер сенаторске кћери не би се позиву одазвале, а без играчица нејде. Милевин разговор постаде оштар, милитаран. Бадава, у таком додиру морало се њојзи што шта и милигарног да приљуби. Милева престаде у официну ићи. То је Ђоки веома жао, и не може лако преболети. Од како лаћман Предић у кућу долази, и од када Фрајле у официни нема, ТЈока се са свим преиначио. Постаде дурован. Не ће више да пева веселе песме, него само жалосне али љубавне. И књиге је на гу Форму читао. Знао је на памет Мармонтелову лАделајду алпијску пастирку". Кад Милеву из далека опази, а он тужним гласом запева: Немам мира ни покоја, Нит' у срцу радост која, Све за тобом тугујући, Дању, ноћу, уздишући; Јер без тебе ја не могу ЈКивет', веруј вишњем Вогу Фрајла Милева кад то чује, насмеши се, па помисли п не лудуј!" милосрђа нема док је лаћмана ту, премда јој се ипак допадало то његово лудовање, јер мисли, што више њцх за њом лудују, у толико је већа дика, а за таке лепе Фрајле, као што је она, морају више њих као жртва пасти, па за што не би и субјект Глађеновић. Шта више има их које не маре, не само да ко год за њима лудује, него баш доиста и да полуди , и да несрегног у лудницу однесу, јер каква то мора бити красота, који се сам тако убије. Но ваљда код Глађеновића не ће бити та болест баш тако опасна, време ће њега већ излечити. Госпођа се Фема, од како лаћман у кућу долази, нешго мало и сама понела, и баш кад је нрека потреба, онда долази у ОФицину и то врло озбиљна. Кад је тако, јмора иГлађеновић постати озбиљан, па иозбиљнији. Кад госпођа шгрика и ћути, а у официни никога нема, онда ТЈока узме »Робинзона" у руку, на седи и чита све дотле, док госиођа Фема не оде, а кад оде, а он као у пркос одмах узме тамбуру, па понева: