Србадија

66

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 3.

Наука и моћ уображавања, Међу данашњим Физичарима у Инглеској, заузима проФееор Тиндал једно од првих места. Дела његова што их је до данас издао, а особито његово дело о звуку, чине еиоху у науци. Тиндалова дела показују увек и напредак у науци. Али тај знаменити човек не пише тако, да га само научењаци разумети могу; но он нише тако, да га сваки разумеги може. Томе за доказ служи тема истакнута на почетку овога чланка, о којој је он једном приликом зборио у „британском друштву" у Ливерггулу, и с којом семи овде желимо занимати, не држећи се баш са свим његових речи. Изван сваке је сумње, да Фантазија игра извесну улогу у науци. Еад ми о каквом важном открићу беседимо, обично велимо: то је била сретна замиеао, то је дар духа (генија). ВеК у томе лежи признавање, да је Фантазија помагачица у нашим научним откриКима. Свакојако је душеван скок у послу којем нешто добро; често Ке нас даље одвести него ма колико логичних закључака и читава поворка од лјербо" и „зато." Научни покушаји (експерименти) су у оиште веКином сјајна изјављивања моКи уображавања. „Ја мислим (уображавам) да Ке се то и то догодити, ако овако или онако будем радио. Ја не знам, да ли Ке баш тако бити, али хајде, ја Ку пробати (покушати.)" Тако говоре многи откривачи, па и сам је Тиндал на тај начин пробајуКи много пута успео. Тако је он један пут хтео да дозна, да ли је управо вода бела, или је можда како год друге боје. (У науци се реч „бео" не употребљује, него реч „безбојан"; тако је и у овом случају хтео Тиндал, да дозна, да ли је вода са свим безбојна). Обично око узима, да је вода са свим безбојна, што напослетку и јесте, ако је вода у малој количини, али и малена количина (неколико капи) пива је тако исто безбојна; Тиндал је пак мислио, да и сама дестилисана вода има извесну боју, само се мора мало внше узети; што је замислио, то је и доказао. Да докаже своју замисао, Тиндал је вако поступио. Узео је једну цев дугачку петнаесг сгопа; та је цев била на оба краја запушена са стакленим плочама; онда је усуо на једну јаму са стране у њу до полак чисте дестилисане воде. Затим ју је хоризонгално учврстио (т. ј.ноложено учврстио). С једног краја метнуо је елекгричну лампу, а на други крај увеличавајуКе стакло, и то тако, да је кроз њега могао гледати у цев, која је изнутра била осветљена светлошКу електричне лампе. Како је цев само до поЛак водом напунио, то је онда, кад ју је положио, на стаклену плочу, доле видео воду, а горња пола цеви била је само обичним ваздухом напуњена, или као што би се обично рекло, цев је била пола пуна, а полак празна. Кад је све тако удешено било, онда је погледао кроз увеличавајуКе стакло у цев. Цев је изнутра, и где је вода и где је ваздух био, елекричном светлошКу била са свим просветљена, што је са свим нужно, јер обична светлост би просветлила ону горњу нолу, где је „празно", али доњу полу где је вода, тешко да би просветлити могла, јербо је то прилична дужина, петнаест стопа воде, за обичнусветлосг. Загледавши на увеличавајуКе стакло опазио је, да је горња пола цеви са свим бела; али кад је погледао на доњу полу, где је вода, он је опазио, да неје бела боја, него да је Фина плавозелена боја. Замисао своју, да вода има какву другу боју, а не белу, на тај је начин Тиндал и доказао. Други пример. Неко је замислио: Звук постаје извесним кретањем ваздуха. Да би ме сви моји читаоци и чигалице потпуно ра-

зумели, нужно Ке бити, да рекнем коју о звуку. Звук, оно, што чујемо, то је крегање ваздуха. Кад ја отворим уста, па почнем говорити, ја са тим нишга друго несам урадио, него сам загаласао ваздух који је око мене. Ваздух сам тим загаласао, што сам на своја уста „избацио" чз беле џигерице неколико ваздушних таласа. Како су ти галаси, што сам их избацио, изгледали, тако Ке исто и они изгледати, које Ке они начиниги, кад гурну овај спољашњи ваздух. То заталасивање ваздуха разлази се на све стране од оног места где је почетак, па ако буде каквог створења ту у близини или у известној даљини која има своје границе — дакако са здравим ушима, оно Ке осегити то таласање, као звук. Јер само тако таласање ваздуха, о каквом је овде реч, има унлива на уши наше, а не на друго које чуло. Уво наше изнутра имаде неки инструменат, као на Форму неког клавира, који се разликује од нашег обичног клавира тим, што овај наш нема бог зна колико жица, дочим овај, што сваки од нас у сваком уву по један — дакле сваки од нас носи уза се два клавира, имаде на хиљаде жица! Ово је мален инструменаг у нашем уву, па због тога је гешко определитн број тих жица. Неки Келикер набројао је до три хиљаде! Као шго свака жица на нашем клавиру имаде свој опредељен тон, тако исто свака жица у нашег „клавира" у уву, имаде свој особити тон, и према томе онаки тон и саошнтава мозгу — јер се у мозгу тек ствара оно, што зовемо „звук", —какав је њојзи својствен. Још је нешго особито код тих жица, а го је, да не може ма којн му драго ваздушни талас покренути ма коју од тих жица, него само извесну једну, која тону тог ваздушног таласа одговара. Ово р врло важно. Јер шта би морало бити онда од наше музике, кад би сваки тон — дакле сваки без разлике ваздушни талас — којег музикалног инструмента могао све жице нашег клавира у уву покренути! 'Го би била права мачија музика! Али ми видимо, да то неје тако. Наука нас је уверила, да кад ја н. пр. загудим на вијолини тон д, (») да се у тај мах у нашем уву заталаса само она жица, која је кадра гон <7 произвести — ако смем реКи, онда Ке с.е само жица <г/ загаласаги, и ннкоја друга. Кад је тај „неко« замислио, да је звук извесно кретање ваздуха, настало је нитање, да се и донаже та замисао. Али како? Ако је звук крегање ваздуха, онда из тог следи, да двојица не могу један другог чутн, ако се ваздух између њих уклони. Сад настаје иитање, како да се добави таки празан простор где и ваздуха не би било. То неје било дотле могуКе, догод неје бно пронађен ваздушни шмрк. Ваздушни шмрк је један инструменат, с којим се може добити таки празан простор, какав је за нашу ствар нуждан. Како је тај апарат склопљен, неје ми овде нужно разлагати; доста је ако напоменем, да му је и један стаклен шешир, заклопац, илн ако је по вољи и с/гаклен лонац саставни део. Тај стаклени заклопац изгледа скоро баш као они стаклени заклопци, које можемо видети код посластичара, с којима ови покривају колаче, да их муве не нападају, али ипак да их посеКивачи и посеКивачице виде ги могу. — Први, који је доказао са ваздушним шмрком, да језвук крегање ваздуха, беше инглески Физичар Хауксби. То је било у години 1705. Пред краљевским друшгвом у ,/1ондону(?) обавио је Хауксби свој покушај. Под онај стаклени заклопац, о којем је мало пре била реч, метнуо је он једно звоно, али тако, да се споља могло вуКи кад је под заклопцем било. Док је ваздуха у заклопцу било у оној мери, колико је и изван њега, звоно се чуло испод заклопца, како звони. Чим је Хауксбн почео са ваздушним шмрком вуКи ваздух ис-

под заклопца, опажало се како је звук слабији, и ако се за уже вукло тако исго као и пре. Истина, да Хауксби у оно доба није могао са свим ваздух извуКи, али је ипак толико успео, да је звук јако ослабио, да се једва могао чути. ПроФесор Тиндал је много празнији простор добавно, но што је био онај у Хауксбија, а то је добавио на овај начин. Најпре је пустио под стаклени шешир један гас, који се зове водоник. Тај водоник је четрнаест пута лакши од нашег ваздуха а и наш је ваздух мешовина од два гаса те због тога, што је лакши, он је сав ваздух испод стакленог шешира истерао. Звоно, које је под шеширом, звонило је, само је звук био врло слаб. Кад је дакле сам водоник био под шеширом, онда је тек почео са ваздушним шмрком вуКи и водоник на поље, и на тај начин је толико успео, да се ни мало звук чуо неје. Шта више, кад је уво прислонио на шешир, ни онда ни мало звук неје могао чути, и ако се је лепо кроз стакло видети могло, како чекиК туче у звоно. ПроФесор Тиндал је под шешир метнуо навијен сахат, те неје имао нужде звоно својеручно вуКи, веК је сахат сам вршио звонарску дужност. Споменуо сам мало пре, да глас, звук, постаје избацнвањем ваздуха из беле џигерице. Настаје питање: какав мора бити глас онда, ако ја из беле џигерице будем избацивао други који гас, а не ваздух? До ге је ;*амисли и дошао једном проФ. Тиндал. Њега је радозналост вукла да види, шта Ке биги. Истина, да неје пријатно, а на послетку неје ни шкодљиво имативодоник за неко време у белој џигерици: нроч>. Тиндал, напунио је своју белу џигерицу водоником — удисао пак је онда кушао говорити. „Ви знате« вели Тиндал у својем предавању, »какав је мој глас. Кад сам напунио водоником белу џигерицу, ја сам се усиљавао снажно говорити, али не иде, глас ми беше чудновато измењен, и јако слаб. Изгледало је, као да сам промукао, као да је неки надземан глас; друкчије га не могу описати." Оваки случајеви потпуно оправдају чудновату изреку, да је наука на праксу сведена романтика. Но ми можемо лако појмити, да су научне представе нешто више од чисте Фантазије Замишљена ствар не мора још бити измишљотина; сгвар, која не опстоји, не може биги лаж, докле се год не осведочимо, и докле год не докажемо, да ли управо постоји или не. Из Тиндалова покушаја, употребнв водоник за говорење следи, да јачина гласа зависи од густине ваздуха, где је глас постао, а не где се чуо. Кад је Тиндал узео водоник као средство говору, то је толико, као да је узео четрнаест пути тањи ваздух но што је обично; и у овом би случају био глас онаки, као што нам је мало час причао, да је био, кад је с водоником говорио. 0 овом се је Тиндал и на другом месту уверио, наиме на једном свом нутовању но Швајцарској, хтео је да дозна, какав уплив имаде густина ваздуха на глас. Ми знамо, да је ваздух над нама тањи, него што је доле код нас, куда ми ходамо и где ми дишемо, и све је ваздух тим тањи — мање густине — што се на више пењемо. Тиндал је напунио два једнака пиштоља; колико је метуо барута у један, толико у други. Загим је с једним пиштољем послао једног човека на један доста висок брег, којем је висину знао, а с другим пиштољем послао је у исгој долини другог човека, од себе толико далеко, колико је управо од њега до врха брега. Даљина је дакле једна иста. Дагустина ваздуха нема никаква уплива на глас, он би морао звук од оба пиштоља — и од оног с врха брега, и од оног из долине — чути, да су једнаки. Али то неје бнло тако. Он је опазио, да је звук од оног пиштоља с врха брда