Србадија

Св. 3.

много слабији од оног, у долини. Ово је други доказ, да јачина гласа зависи од густине ваздуха, где је глас ностао, а не где се чуо. Нлучењак без иантазије шкоди науци. Само за длаку, да је огкривач даље пошао, иа би до великих резултата дошао. Али Фантазије не би ни укресати! За ово имадемо силних примера, да би се читаве књиге њима напунити могле. Још од вајкада зна се, да топлота постаје кретањем, особито трвењем и притискивањем. Нико нас не зна о том извесгити, који су људи ирви почели трти руку о руку, да се угреју, нити о том, који су дивл.аци први добили ватре, трењем дрвета о дрво. Кугла из пушке, кад је снага барутова избаци на поље, угреје се трењем о ваздух; говорило се, да се јаја могу брзим кретањем кроз ваздух скувати, н. пр. ако би их метнули у праћку, а праћку онда везали на точак каквој машини, који се брзо окреће. Кад на ладном наковњу, ладним чекићем кујемо ладно гвожђе, оно постане вруће. Потковица на коњској копити је топлија од коњске ноге, кад коњ по ладној калдрми јури. Ови су примери доста јасни, па да увере човека, да топлота мора бити извесно кретање самог тела; па су инак научењаци толике стотине година држали, да је топлота нагомиланост неке топлотне течности (калоријског Флуида). До конца прошлог века у опште, сви су скоро научењаци држали и топлоту гумачили овако. Кад ја опипам које тело, па осетим, да је вруће, они су онда рекли, у том телу имаде неке невидљиве гечности, коју су они назвали топлотна течносг, и која је узрок осећању топлоте. Драстично да представим: тумачили су као да нека течност прска из врућег тела, као да неке ситне бомбе ударају на човечију кожу, после чега тек човек осети, да је тело вруће. Тумачећи на тај начин тај појав, што га зовемо топлота — или управо стање тела — тумачи сами дошли су до великих незгода. У широком кругу појава топлоте има таких случајева, које ови тим начином несу никако могли да протумаче: морали су се лаћати и таких средстава да би их протумачити могли, ноја у строгој науци несу дозвољена —док гроФРумФорд неје 1798. г. изнео нову теорију, која је много простија, и с којом се сви појави топлоте лако и лепо нротумачити могу. Па шта га је навело на ту мисао, да топлота не може бити оно, што су до њега и за време његово научењаци држали, да јесте? Бушење топова у Минхену, као оно, што је Њутна с дрвета нала јабука, навела на ту мисао, да размишља, шта је узрок, те је јабука пала, па је дошао до открића свогзакона гравитације (привлачења свијунебеснихтела),који јетемељ свом астрономском рачунању. Процес бушења топова, уверио је и убедио РумФорда, да је топлота извесно кретање најситнијих честица, из којих је тело склоиљено, а никако да је го каква топлотна течност, као што су други тврдили. Према овом назору, шта је топлота, вруће гело кад опииам овако се тумачи. Најситније честице се тела крећу; кад доћу живци човечији у додир са таким телом, онда се и они почну кретати : то се кретање одма телеграФИше мозгу, а ми онда, односно моћ расућивања, констатирамо Фактум топлоте. Топлота према овом назору је нешто субјективно, т. ј. нешто, шго смо ми нашим осећањем докучили, објективно пак топлота је кретање најситнијих чесгица. То исго важи и за зпук; што је нзван нас, то је кретање и ништа више; тек смо ми, дакле нешто субјективно, го кретање односно наш клавир с мозгом заједно, претворили у звук. Тада је РумФорд склопио један апарат, с којим је доказао своју замисао, т. ј. трве-

њем је добио толико гоплоте, да је за два и по сахата вода узаврела. У истом је апарату трењем ладног тела толика топлота добивена. Пошто нема изгледа, а тада неје ни прилике било, како и откуда, да би се та топлотна течност ушуњати могла — онда не нреостаје друго до мнење РумФордово. „Тешко је описати" вели РумФорд, „чућење и дивлење, гато се је на лицима гледалаца опазити могло, кад сам велику количину воде без ватре скувао." ИроФ. Тиндал учинио је за два и но минута оно исто, што је пре седамдесет и гаест гроФ РумФорд за два и по сахага учинио. Добар је пример и елекгрични телеграФ. Још у години 1732. слутило се на њ, као оно, гато нас летећи ћнлим у хиљаду и једној ноћн нодсећа на нагае локомотиве. Патер Јебрен препоручује у својем делу: „Мсторија тајних договарања и т. д." магнет за средство саопгагавању мисли на далеко. „Слугаао сам", вели Патер, „вигае пута, да има људи, који се са магнетном иглом тајно разговарају. Двојица узму сваки по један компас; по ивици компасовој урезана су слова азбучна. Даље се приповеда, да чим један с иглом покаже на извесно слово, да и пријатељева игла магнегична одмах указује на исго слово, па ма миље далеко један од другог били. Да ли је ово чињеница, ја не јемчим: само толико знам, да једни држе да је могуће, а други, да је то блудња,« Та „блудња" јесте електрични телеграФ, али без батерија и проводне жице. Алдини описује у својем делу: п теоретични и практични покушаји о галванизму", изданом у години 1804. прави елекгрични телеграФ, а и не знајући, да је. Он је једном приликом покугаавао са галванизмом т. ј. електрицитетом, снагом, која не онисаном брзнном разноси мисли нагае нреко жице на све стране. Том прилнком, требао је само јога плоче, да је метнуо иа крај жице, на којима би се могли знаци видети, на би људство још у оно доба имало телеграФ, алн као да не беше у Алдинија много моћн уображавања, кад се на таку малену ствар досетити неје могао! За то људство мораше чекати још четрдесет година, док проФесор Морзе неје се том недостагку довио. Тиндал се у својој расправи држи више теорије, него практичне употребе. „Коректна је теорија кључ мудрости; само овом долазимо до сигурних резултата. Без моћи уображавања пак теорија је не могућа. Научна васпита" вели Тиндал, „мора нас научити, да у природи видимо и видљиво и невидљиво; она нас мора научити, како да замислимо дугаевним оком оне онерације, оне појаве у природи, које су телесном оку са свим сакривене; како да видимо најситније честице материјалне („атоме") и у мирном и у кретном стању; да можемо њима увек следити а да их не изгубимо из ока, и напослетку, да можемо разложити, како се у природне појаве склапају. Таласање, које целуприроду продире,мора бити на црној кожици нагаег дугаевног ока као насликано. Етер се таласа: ми видимо; ваздух се галаса: ми чујемо; живци се таласају: ми кугаамо, миригаемо и осећамо. Таласањем срца живимо. Да своју „научну употребу уображавања" јога боље предочи, узима проФесор Тиндал гзв. теорију ундулације за лример. Како да протумачимо појав светлости? Како је топлота и светлост негато сродно, гато из тога већ извести можемо, гато се увек заједно појављују: то онда можемо сл}'тити, даи светлости мора бити негато узрок налнк ономе код топлоте, т. ј. да се светлост, појав светлости, оснива на извесном

кретању. Светлост, синоним моћи осећања и саопгатавања, јесте последица нзвесног механизма, које га ми баш никако и никад нагаим чулима не ћемо опазити моћи. Она је (светлост) резултат таласања финог етера, који цео васиони простор испуњује. Али нама је етер познат само дугаевно, чулно пак никако. Ником до данас неје испало за руком, тај етер сгуснути, да би га човек онда могао опипати, нити хемијским реагенцијама доказати. Нико га до сад неје осегио на лицу, нити је опазио ма најмању росицу, која би од њега проистицала. Етер је са свим изван домагааја нагаег знања, али знамо, да га бити мора, јер ми видимо, опажамо појаве светлости, који су кагато, но у другој Форми само, опетовања звучних појава (феномена). Ово је тегако разложити, а да човек не употреби саме речи Тиндалове. Звук пролази кроз разна медија (тела) са разном брзином. У води са брзином од 4700 стопа у секунди, дочим обично таласно кретање воде, гато је постало услед каквог упалог камена н. пр. у каквој мирној бари — гаири се са брзином једне секунде. Тежина и својство пасивностн су чиниоци, који су потакли обично таласно кретање воде; код звучног таласања (е еластичност воде, она снага, гато га напред гони. Али вода неје нужна за пренос звука; најобичнији је преношач, ваздух. Кад ваздух има обичну њему својствену густину и еластичност, гато одговара температури смрзавајуће се воде, онда звук (глас) пролази кроз ваздух брзином од 1090 стопа у секунди, дакле тек једном четвртином оне брзине, коју смо видели, да је код воде. Ово од прилике ово значи: Кад се двојица разговарају преко воде н. пр. преко једне реке, ондаће се исти пре моћи разумети, ако се нагну бага над саму воду т. ј. ако један говори,.у воду", а други окрене уво води, него кад би лицем један друтом окренути били, т. ј. кад би им ваздух глас преносио, дочим је у првом случају вода преносила. Узрок пак, за гато да вода брже глас проноси него ваздух, лежи у томе, гато вода имаде грдну молекуларну еластичност, гато је у опгате свакој гечности својствено, те тако не само да тежину воде, која брзини смета, парализује, него ју гата вигае и надматује. Тим смо добили јасан иојам о звуку. Разним вегатачким подухватима, ми можемо присилити галасање ваздуха, да се само покаже; ми знамо, колико је дугачак један ваздушни талас, а уједно и то знамо, колико заталасивања имаде у једној секунди. Ми можемо један звукдругим уништити. Познато нам је Физнкално значење музике и ларме, хармоније и дисхармоније: у кратко, што се звука гиче, имадемо јасан појам о тим Физикалним појавима, којима се извесна осећања у нагаем уву рађају. Кад смо у мислима склопили звучне таласе, које нам телесно око не види, али с пуним уверењем држимо, да онстоје, — онда покугаајмо узрок и механизам светлости упознати. Овде нам долази највигае моћ уображавања у помоћ. Ми знамо, од чега зависи брзина звука, јер је то мало пре разложено. Ако густину чега умалимо, еластичност пак непромењену оставимо, онда с.мо брзину увећали. Повисимо еластичносг, а сачувајмо ирвагању гусгину, онда смо опет увећали брзину. Дакле незнатна густина и знатна еласгичност јесу два нужна услова, да се постнгне гаго већа звучна брзина. Ми знамо, да се светлосг распростире на све сгране са не описаном брзином од 185.000 инглеских или 42.000 геограФских миља у једној секунди. Да светлост дође са сунца на земљу, треба 8 минута и 15 секунада, а са месеца до земље нешто мало више