Србадија

Св. 3.

Гла1?еновић узе испод руке ћурчијску сеју, једну црнооку, која је доста налнчила на Фрајла Милеву, само што није тако од више „нобл", као што Ђока каже, обучена била. Глађеновић сеунаоколо шеће,међу свима први штдцер , поносито хода са својом сејол!, а око баца на Милеву, која је с. леђи к њему окренута била, и с матером се разговара. Гла1>еновић баца се на све стране гкартацетлима«, и пре него шго ће бацити, погледи какав је надпис на „картацетли", да ли одговара предмету. Фрајла Милева у разговору с матером, окренута је била лицем према огледалу, па намешта свој украс на глави и врату, чим јој је лаћман дворио. Глађеновић баци на Фрајла Милеву „картацетлу", погоди је ууво, ал гкартацетла" паде на земл.у. Фрајла се окрену и баци „презрителан" поглед на субјекта, ком су очи на Милеву иронију бацале. Но Фрајла ма да види „картацетлу", погледи га преко рамена на по корака даље од њега. Један субјект днгне „картацетлу", на њој стоји написано: „ЛУаз лу Ш з!; с1и ћеи(; Есћ^ез ћаћеп, Ес^еШеше, ипс1 Рег1еп §аг? НеиЈе 181 аПез риге Таивсћип^, Ап с1сг ЛУаћгћс!!; 181; кс1п Нааг." Све је то управл.ено на лаћмана, но штета што овом до руке не ће доћн. Јоца субјект, који је радо колегу боцкао, преокрене папир, па бонбон завије написав с плајвазом ово: „Лоца каже то је Р1есћ Несреће је 1аи1;егВ1есћ." ФрајлаМилева и мати оду у креденц, па у собугде се картају. Милева седне изаплећа лаћманови и татини, а госпођа Фема опет иза господара Максе и арендатора. Све прави карташи. Виза прилична, госиодар Макса лбанк" дрнш. Који су само гледаоци при картама, ти увек у срцу једном или другом страну држе. Ано није душман , аонжели, да онај добије, који губи; но родбмна у свима околностима своме срећу жели, ма други пропао. Госпођа Фема гледи на сваки 'миг гооподара Максе, кад увлачи, кад губи новац; ако добро испадне, не ће њој на лијо бити! Фрајла Милева пази на лаћмана. Кад изгуби, оно као нож кроз срце јој прође. Господар Макса увуче леп „банк." Госпођи Феми светле се очи од радостн. Сад даје пбанк" лаћман. Губи, добија, срећа се мења, а тако исто и боја на лицу Фрајла Милеве. Лаћман регерира са двеста Форината. Милевине очи свегле као дијаманги. Мисли се, ако овако неколико данапође,ту је Фртаљ кауције, бог да прости. Тако је тати и лаћману и после срећа послужила, и кад дође одмор, „роштунд«, у лаћмана и Максе пуни џепови, а арендатор је мало лакши. И време је већ било таманје „роштунд" погодио кад треба, да се лепо награг повући могу, који су изгубили. Сви се дигну и у креденцу понамештају. У прочељу госпођа Фема, то се већ разуме, па до ње арендатор, па арендаторка, н господар Макса, на лаћман и Фрајла Милева, и тако даље. Сад се часге. Дође време наздравици. Наздравл.а се госпођи Феми, и то од стране арендатора, а господар Макса опег арендагорки, лаћмаи иак Фрајли Милеви. Музика свира, новац се баца. Арендатор ма да је много изгубио, опет нпјвшпе је циганима бацао, да се не примети да му је загубитком жао, и ако би какве жалости баш остало, да је с музиком истера. Док се овде веселе, Глађеновић се по сали шеће са сејама, служи посластицама и лемонадом своје даме, прави галантом.

Прапа се омладина воле шетати у сали, „шмахтовати," штоно Глађеновић вели, него ли у креденцу пазити на сваки миг својих принципала. У креденцу доникле свирају, после отпусте музиканте да у сали свирају. Започну полку свирати. Омладина већ игра. Сад ће Глађеновић играти, но с ким? Хајд' да проба срећу с Фрајла Милевом. Иде у креденц да се „ангажира". Ирезон је, принципалова је кћи. „Молим Фрајлице, смемли се ангажирати на ову полку?" г Не могу, ангажирата сам са г. лајтнантом на еве." Глађеновић доби корпу. Нређе принципалици. „Смем ли се ангажирати? ..." Госпођа Фема га мало гордељиво погледа, па главом мало махну, канда не брани, играће. И треба, да бар изглади погрешку Милевину према Глађеновнћу. Глађеновић одигра полку као од беде, тек баш званично, ал срце му је Милева позледила. Које вечера, које музика успалила је креденцке госте, и не ће дуго трајати, па ће сви играти, већ им музика у ноге иде. УнтероФицири после „роштунда« одоше. Сад пар ОФИцира, који се ту десише, добију вољу на играње. Лајтнант Предић узме испод руке Фрајла Милеву, па у салу, и већ игра; и одиста виртуозно игра. Сад ће се тек друштво рашћеретати. Не далеко од госнодара Максе седи др. Поливка. Он је тек недавно дошао на бал, но добро је примљен, весељак је. Др. Поливка, ил управо та§1з{ег сЈпгиг^1ае са свим округао човек, да не кажемо предебео, тако око педесет годнна. Образи пуни, глава и лице са свим округло као полумесец, нос мали, очи ситне, као штоно кажу „§и1> тиЉ^ез ћегг^ез (Зез^сћ! Касапско би га око на двеста Фуната ценило. ГосподарМакса му се приближи, и радо се с њиме разговарао, и већ по начелу га волео, јер он већма воли хирурге него ли докторе Др. Поливка пуши цигаре, пије баш сад начето пиво, слуша полку па дебелим прстима такт удара. Свирали су баш праву ваљану „шнелполку", др. Поливка већ ногама такт удара. „Господин Свилокосић, тако би играо, врло волим музику и игру." „И ја тако исто, ал додуше и ваљано свирају, и мени већ у ноге иде." „Опростите ја већ не могудаље издржати, како музику чујем свака жилаумени игра, морам играти." Сад се дигне др. Поливка, одане мало, па иде брзо у салу, па ни пет ни девет, већ узе арендаторку да игра. Свирали су гшнелполку" ал доктор незна само „трајшрит." Започну игру. Арендаторка јака, премоћна, докгору се од дебљине раширила састраг крила од капута. Арендаторка игра „шнелполку« као што музика свира, а доктор по свом ћеФу „трајшрит." Каква је то дивна дисхармонија, тако, као кад оно звона наопако ударају. Не ће једно другом да понусти, арендаторка се држи по регули, јер на полку игра полку; доктор опег држи да се даје са „трајшритом" изиграти, па не попушта. Красно је било видети како доктор тенцерку свом снагом на своју воденицу вуче, а она се у противном правцу отима; кад доктор скочи глава горе, а њој опет доле, ноге се заплећу, и тек кад су једаред унаоколо обиграли, и кад је доктор са свим сустао, о''лободи се арендаторка, а доктор једва дишући брзо у креденц, па сн чело таре.

„Тако треба, то је било на здравље." Он је као стручњак сам из санитетског узрока ту красну ђимнастику произвео. Арендаторка опет у сали да пукне од смеја; и остали се кикоћу. .Чаћман кадгод обигра, пољубиМилеву у руку, онако неприметно. Глађеновић опет хоће да покаже пред лаћманом евоју изврсност у полки, разгледа, коју ће играчицу. Паде му на памет Салика, и сад му је тек жао што је нема. Да внди лаћман како се „шнелполка" игра. Изабере шнајдер-цехмајсторку. Ухвате се. Гавра почне „шаширати" заплетати ногама лево десно, а шнајдерка све снтни, циФра, суптилно подскакује, тако лете до по сале па ее онда окрећу. Ту сад Глађеновић изводи свакојаке кереФеке, игра с бока, на наопако сад лево сад десно. За њим јури цехмајстор са госпођом Фемом. Глађеновић је себн образ осветлао; нико није према њему мегдан одржао. Опет престане музика. Шта ће сад опет доћи ? Иг. лаћман је хтео нешто показати, запита Фрајла Милеву. „Не бил' се могао овде како год котиљон извести?" „Ах каконе, које би ту за котиљон биле, па да лаћман седи за леђима даме са којекаквим калФетинама, — кет нихт!" Лаћман шј да за право. Ар;;ндатор је био човек весељак па је у приватном друштву учио три године кадриљ, и дотерао је како годдо четврте Фигуре. Те су га Фигуре скупо стале, јер кад год се где рашћепурио где је музика била, дао би л8егћеп^иа<1г111е" свиратн, па петице, десетице све лете. Цигани су од њега за тај кадриљ више добили, него саставлач и издаватељ ускупа. Повичу кадриљ. Сад се склопе две колоне, већа и мања. У већој игра омладина, у мањој стари волонтери и волонтерке, и само у четир пара. Господар Макса се ангажује са арендаторком, арендатор са госнођом Фемом, шнајдер-цех-мајстор са пекарицом, а др. Поливка са шнајдерком. Господар Макса, прилично је знао, из виђења је научио, јер је био берберски пжени." Шнајдер-цехмајстор јесасмадобро знао. Арендатор рекох до четврте Фигуре тс1и81Уе. Др. Поливка играо је више пута изненадно, без да је учио, а он је у том „свезнајући", па за што и ту не би могао бити изванредни реФерент. У веђој колони већином су добро знали, само је Фрајла Милеву женирало, што саме калФе играју, па још и Глађеновић ту, а и њега је за калФу држала. Командирао је лаћман. Глађеновић је играо са ћурчијеком сејом и хтео се некако довити до Фрајла Милеве, да ]'ој буде визави, ал га изиграла, у сноразумлењу са лаћманом постаде визави један млад касапин, син богатог оца. У већој колони све лепо иде Лаћман и Фрајла Милева грациозно играју, нешто комотно, штоно кажу елегантно-попсћа1ап1, јер где пар држи, да њима остали нису равни, онда тај пар само за себе игра, и ради су да се сами себи допадну, и тек онда узимају у критичан обзир другог, кад овај какав гиксер учини. Глађеновнћ као на дроту игра, и све хоће да надмаши. Да вндимо другу колону. Ту је командант шнајдер-цехмајјстор. Господар Макса и арендатор добро се држе, истина круто, али јуначки. И госпоје су им у Форми и Фчгури без замерке.