Србадија

Св. 3. СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку. 53

Цехмајстор прави танцмајстор, главом, рукама, ногама ради, а пекарица добро секундира. Доктор је са својом дебљииом нештоконтраст сатанком ситном цехмајсторком:онасе око њега окреће, као прес.шца каддо1>е „т.ур д' ман',адоктор кадгод треба десну, а он узме за леву руку, и противно се окреће. Бадава га нграчица информује, бадава му шнајдер прстом показује куд треба, неда се осолити, каже да шнајдер рђаво командира. Кад дође пета Фигура, ал арендатор мисли се куда Ке сад, јер донде је научио. Покуша ће. Кад дође нањега „соло" а он начини тако два скока, као кад је некад »хецовао" те мал' није госпођу Фему преметнуо, но супруг њен спасе је. Доктор у „соло" кад ударинадесно па на лево, па се напред захукти, гурне шнајдерку, а карамболира се са пекарицом, ова га опет одгурне на шнајдерку, а она га опет с муком све скакутајући реморкира на своје месго. Са петом Фигуромлако је ишло, мало се у наокр*т машира; гурање и конФузија узима се за шалу, и тако буде сретно крај игри. Бетерани оду опет у креденц дасе мало подкрепе, а омладина и даље игра. Кад у неко доба повичу „крајцминет." Облигатна игра за господара Максу. Наравно, најпре га морају молити. Онет узме арендагорку. Волонтери мале колоне узму те исте играчнце.

Господара Максе паунско-мајестетичан „минет" већ је познат. Арендатор добро игра, само је госпођу Фему из галантерије за прсте тако претиснуо да је мало цикнула. Шнај дер се савија као да има Фишпан

Црногорка чека драгога. Слика Јарослава Чермака.

у троуху, ал грациозно. А докгор? — права олимгшска Фигура, ФалстаФ новијег доба. У жару игре стао мало на палац ножице цехмајсторовнце, ал ова уместо да цикне, само мало одскочи, па на истом палцу такву пируету н»чини, да би

Клзнер Фаники на част служило. Права балерина. Госпође Феме «виспрену" Фигуру познајемо. Пекарица јебила танка, висо К а илавојка, гненсцрпајема и неуморима" у игри; што више игра све је јача. Арендаторка, висока, пуна, нит' врло млада нит' стара, баш као што треба. Форма јој је као белведерске Јелене Форман. Престане ,минет', опет игра омладина. Мало помало, већ зора руди; гдекоји о.е већ кући спрема]у. Фрајла Милева моли матер да још мало оца задржи, још само једну игру. „Јастучићи"повичего- еподарМакеа. На ту се реч спи електришу. Већ носе јастук, правн се коло, ту се сад скупља и младо и старо, и они који нису играли. Јастучиће може свако играти. Музика засвира, госп, Макса примн ]астук, па хајд у коло. Па на кога ће? Баци јастук пред арендаторовн- цу, ова се зацрвени и клекне,господар Макса је онако берберски-суптил- но загрли, и пољуби. Арендаторка баци јастук пред једног младог касапина, овај опет пред пекарицу, пекарица пред лаКмана ПредиКа, ПредиК цред Фрајла Милеву. Ту Кемо сгати. Ту је ишло са малом церемонијом. ,1аКман држи јастук па разгледа, Фрајла Милева мења боју, стрепи. Од једаред тијо пред њу метне јастук, очи к небу