Србадија

Св. 4,

од стране образованијег друштва освајају онн све више народних кругова и напокон новосковани вештачки језик прегази свеколике наречне особине и различности и постане општим друштвеним језиком свију образованих. При постајању нових религија и јерархија може лако да се догоди, па да се идијом за образовање употреби за језик литуртије и да тако овај даде повода постанку повод црквеног језика. Тако се дакле може лако од једног јаргона да развије језик, који или као само трговачки, или као кљижевнн и црквени језнк имаде важности, или у једно и исго доба стече важности и као трговачки и књнжевни и црквени језик, што буде новог те се узвиси мање више до универзалне важности, до светског језика, што се опет доста ретко догађа. 'Гај процес материјалног измењивања у животу језика вечно ће трајати, као код и процес кристализације у склапању нових културних језика и народа. Одвећолако узимамо кад држимо оно што је постало, да је већ готово и за се свршено, и ако у целој природн, у свом душевном животу само ностаје, и тр оно, што ј борби за опстанак гежи за новим облицима живота. Али опет нншта неје теже, него већ у старом назиратн нешто ново: клице живота откривати, које су способне даљег преображавања. Ми се смејемо н. пр. немачком језику, што се у Пенсилванији у Сајузним североамериканским државама говорн, као неком жалосном јаргону, смеси немачког и инглеског језика. Та н ннглески језик, у развијању свом после 11 века од англосаксонског и норманскофранцеског, неје око половине 14 века ни за длаку био лепши од данашиег немачког језика V Пенсилванијн. Али се мало за тим појави геније у језику, несник Хауцер, те створи од полуинглеског јаргона један нов књижеван и култЈран језик, као год што је Данте од тада у Италијн уобнчајеног јаргона створио талијански, или Лутер од „саксонског" (мајсенског) т. ј. средњонемачког, канцеларијског и смешаног језика данашњи немачки књижевни језик. Ни у једној струци живота нема тако чудноватих и нових творевина, као што има у животу језика. Најразноликији „вирвар", од којега је икада један језик посгао, беше јаргон на доњем Дунаву за време сеобе народа. Тада се је тамо језик дацијских прастановника смешао са тежачким латинским језиком, којег говораху тамо од Трајана послати римски насељеници. На том мешању имали су д^ла и гогски, грчки и словенски језик. Доцније је придошао још уплив мађарског и турског језика. У иовије се доба опажа утицај и западних културних језика. Па се ипак од тога свесве гског мишмаша, од тог архијаргоиаразвио романски (влашки) језик, којн је међу романским језицима после талијанског најмилозвучнијн, и који будућност на црном мору имаде. Јаргон дакле ирезрени мншмаш језика, или језик без репа и главе несвесног свакидањег живота, трговачки и саобрађајни језик — то су извори класичних језика. 2. Црквени језици. Црквени јез ици су много важнији и од већег замашаја него језици трговачки. Када један језик преживи суровост свога постанка: када се развијањем и уз развијање језика и народна евест створи и ојача: када се — овако је барем у прошлим временима било — однегује свештенство, народном свешћу веома обузето — тада ће се то свештенство. докле му је стало до душевног напретка новереног му народа, пре свега трудити, народу ународњем језику беседити. На тај ће се начин с временом, додуше само за религијозне цељи опредељена књижевност

Ј а

развити, укојој има свакојаких молитава, химана, литанија и теолошких нстраживања. По закону промењивости свију гласних облика, свн ти у току столећа мање више само за црквене цељи употребљивани народни језици промениће се и лагано други облик на се узети, који према старијем може у појединостима са свим стран да буде. Али црквена књижевност и њезин основ, језик, не ће на том општем развијању учествоватн, а на послетку не ће нн смети учествоваги. Свака религија као така мора се осећати и понашати као непосредно откровеније бога или, његовог очовеченог појава, пророка. Њена спољашња организација мора ;ош на земљи царство божије нредстављати и служитељи црквени морају се понашати као посредници међуовими оним свстом. Све Форме службе божије, одсјајиваће блеском њнховог вишег знаменовања, а не ће баш најбле!;и сјај тога светињиштва пасти и на сам језик, на ком се литургија служн. Он добија карактер светости, и ако сам то и не опажа; он постаје црквеним језиком, шточудеса твори, и опире се стотине а и хиљаде година свима незгодама судбе, које су народњем језику преко главе прешле. У колико су стародавннје Форме према углађенијем народњем го вору, у толико више упливише импонујући звук његових светих гласова, јер »што је од старости ос^дело, то је човеку свето". Црквени језик старих Римљана, био је језик етруски. У храмовима Инка-религије уТТеру обављани су сви обреди на језику народу неразумљивом. Па и Дакоте и попови повхатанови имали с.у за своје чаробне нослове особит народу неразумљив језик., М у данашњем образованом друштву, имаде ио гдегде чаролијских речеиица, које ништа друго несу. до неки варварски мишмаш склопљен од халдејских, грчких н латинских Формула. Па колико ће пре, једна јерархијски уређена црква гледати, да се дочепа тих елемена га, с којима се над другима владати даје! Ми налазимо свуда, у свима појасевима старог света особите црквене језике, где год су цркве јерархијски уређене биле. Опет ћу почети с Азијом, колевком свију светскнх религија. У Хини, у Јапану, несу се развили никакви црквени језици, јер су ове земље тако сретне, да још од почегка свог душевног развитка уживају потпуну слободу мишлења. А слобода мишлења и црква са свим се искључују, и само тамо не са свим, где црква ннје стекла јерархијску организацију, као што је на прилику у јужном будизму и прогестантизму. У толико је опет била плоднија Индија у сгварању религија, црквених и светских језика. Бранамизму је санскрит језик црквени, а будизму пали. Још и данас сваког јутра, сунцу на хвалу и почаст, оре се из уста сваког брамана исте оне песме и на истом језику, као год што је нре четир хил.аде година било. Па не само у Индији, него и у земљама где будизам влада, нмаде санскрит још и данас, достојанство светог и црквеног језика; ово особито важи за Кашмир, Непал, Сиким и Бутан. Та, докле су некада северно и северо-западно од Хималаје побожни свештеници благословено учење будино раширили и првобитно на санскриту написане свете књиге будизма разнели — дотле још и данас допире санскрит као језик литанија и црквених песама, дотле још и данас наилазе путницн на записе по храмовима, који су у санскриту, светом језику браманском, сложенн. Најсветија од евију црквених песама, „ом манн падме хум«, ори се од обала Волге, па чак до тихог оцеана, и од алтајских гора, па до Хималаје, са више хиљада милијуна будистичких усана, и то много побож-

није, него што се наше јеврејско »Амин" ори са хришћанских и јеврејских усана. Палн је некада био народни језик у земљи Магади надоњем Гангесу; са тим се језиком Буда служио, кад је народу говорио. Овај се језик иза изгонења будиста из Индије око 1000 после Христа заједно с будизмом нз своје старе постојбине иселио, и настанио у задњој Индији и Цејлону, Овде се је даље развио и стекао знатну црквену књижевност. Још нам је споменути два црквена језика, којн су огранци санскрита. Једно је пракрит-наречије Цаинаса у Гуцерату, а друго Кави на Јави, Мадури и Бали. Овде ће битн нужно ове језике мало поближе разјасннти. Цаинаси су управо једна секта будистична, која Буду под именом Цина (победитељ) поштују; отуд им је име Џаина, т. ј. поштовачи Џаине. Кад су будисте са свим били из Индије исгерани, Џаинаси су сво браманско уређење на касте код себе увели, и са тим су своју егзисгенцију као будисте, баре^ по имену сачували. Њихове свете књиге, напиеане су на једном језику, који је отприлике средина међу пракритнаречијама старе Индије и народним језиком западне Индије, како се је овај на концу срсдњег века говорио. Кави је изнајпре био језик песника и научењака, што нам само санкритско име Кави (песник) означује. Оиа је језик посгао онда, кад су се брамански дошљаци населили по задњо индијском Архипелу, око осмог века после Христа. То је вако било. Брамансии санскрит, помсшао се са језнком малајских прастановннка, и то на тај начин, да је урођенички језик Кавију дао оквир за унутарњу Форму, начин граматичких конструкција и синтаксу, а санскрит скоро цео речник. Кави је још иданас наЈави песннчки и научењачки језик, где се особиго употребљује у драматским играма с лугкама. Ово је узрок, те јаванско помодно образовање изискује извесно знање овог језика. На острову Балн је још и данас Кавн, светн црквени језик браманима. Старошћу једнак, геограФском важношћу одмах после санкрита долази староперзијски језик, и то у његовој нсточиој Форми, такозвани старобактријски језик. Ово је језикЗороастра, а назива се каднкад и Зенд, што баш неје одвећ тачно. Санкриту је овај језик највншс сродан. Овај је језик још и данас свети језик служи гел.има Ахурамазде или Ормузда, он је црквени језик религнје светлости, чијој је библији име Авеста. Још и данас је овај језик црквени језик код Парза или Гуебера, последњих остатака негда силних Зороастропаца, који су светом владали. Ови данас станују у Језду и Кирману, а особито у Бомбају, камо су у једанаестом веку многобројни Парзи због мухамеданског Фанатизма изодбегали. Ламаизмус, тај окопггањени буднзмус, још давно је стекао засебан црквенн језик. Код потомака оних Хуна, што су се за сеобе народа појавилн, изгледао је Ламаизмус, али на длаку као римско папство. Будизам се је изнајпре трудио, да народу излаже спасоносно учење будино на језику, које му је народ вичан. У Тибету је будизам с великим успехом проповедан. Отуд је тнбетански језик постао црквени језик . Јамаизму. Овај језик неје имао важност као једини црквени језик; јер уз сгаротибетански језик, био је санскрит, са кога су у први мах све теолошке књиге морали превађати, отприлике то, што је у римокатоличкој цркви јеврејски уз латински и у грчко-католичкој уз грчки језик. Досљедно дакле овладао је тибегански језик у цркви свуда, где Ламаизам влада. Докле се власг Далај Ламе простире, у Тибету, од будистичких Калмика на Волзи, па до Монгола, и даље но Кини и Манџурској, свуда се по