Србадија

96

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 4.

дугог хода из села у село, из дворшпта у двориште, неуморно корачајући мо прашном путу кроз далеке жарке равннце. Кроз џбуновиту јововину крај обале ситом окићене вијуга се мајушна речица. Са мрачне, бистре воде пири поветарац. Пнсмоноша се обично наслони на брезови наслон, који се уместо вештачке ограде на дашчаном прелазу налази, и ту се за неколико минута одмара. Хлађанн поветарац хлади јој врело чело и знојаву гараву косу. Пунане румене усне полако се отворе и увлаче у груди свеж ваздух. Граорасте, велике очи гледају као кроз сан далеко, далеко у пол.е, камо јој треба поћи, и кад се ту мало одморила, а она са штапом у руци и уз пратњу свога вернога пса продужи дал.е своје путовање, да врши своју званичну дужност.

Слике из Италије. (В. слике на странама 85. и 89.) У наклади Ј. Енгелхорна у Штутгарту почело је још у мају прошле године да излази једно велико, илустровано дело под насловом: „Италија". Не може нам се на ино, а да неколико речи не проговоримо уопште о том красном и чувеном делу, које је како у погледу илустрација тако и у погледу описивања сва дојакошња дела далеко надмашило. Цељ је тога дела, да чигаоцима, како у живим и днвно израђеним сликама, тако и у лепом, тачном и научном омису Италију, тамошњи народ, његове обичаје и ношњу, уметништво и историју, прошлост и садањост, на видик изнесе. Италија, та красна и чувена земља, то је сушти и неисцрпљиви извор лепоге и уметнишгва, земља, која је прави земаљски рај, јевропски врт. У томе је врту све бајно и грациозно. Странац, кога срећа нослужи, и коме материјалне околности допусте, да ту дивну земљу походи и својим очима види, тај се враћа обогаћен великим знањем и красним успоменама, које га кроз васцели живот подсећају на милу прошлост, и на лепе дане, које је у том красном рају пробавио. Али има их врло много, којн не могу ту земљу да походе и да све својим очима виде, него се лаћају свега онога, што ће их са том лепом земљом упознати, а то су ваљане књиге и лепе слике. Данас је илустровано дело пИталија" најбољи учитељ, који помоћу слике и речн, свакога може упознати са том дивном земљом талијанском, тим најлепшим бисером, којим је природа Јевропу обдарила. Мисао, да се и остали свет са Италијом упозна, беше главни узрок, који је покренуо доста велики број књижевника и уметника, да раде на остварењу те лепе мисли. И збиља, рад је њихов успео до неизмерне висине, којој се свет задивио. Најчувенији лисгови изрекоше свој суд над тим делом, суд, иун хвале и признања и који у истини „Игалија" заслужује. У тим сликама огледа се права уметност пуна живосги, истине и појезије. „Италија" је са својим сликама достигла до највишег врхунца у дрворезној вештини, коју је кадра човечија рука да произведе. Текст одговара сликама и сачињава с њима неописано дивну хармонију, која те као оно путовођа од месга до места, од предмета до предмета мрати кроз рајски перивој слика и прилика, да ти још живахније мредстави сваки предмет који посматраш и проучаваш. Шшилер, чувени писац, ради на свему ономе, што се односи на горњу Италију; Паулус, знаменити биограФ и несник, описује Тоскану, а Каден пише о Риму. На сликама раде чувени, понајбољи уметници.

Ми то чувено дело најтоплије мреморучујемо нашим читаоцима, а уједно доносимо две слике из њега: Вече у Риму и Марнопу иијацу у Шлецима. Прва слика мредставља заход сунца и шегњу у Риму, а друга најлемшу пијаму на свету са чувеном црквом св. Марка. Тренчин. (К слици на стр. 93.) У најновије доба обратили су Словаци на себе пажњу читавог словенског света, од како им је мађарска влада покосила њихове ђимназије. Словаци живе у север>источним жупанијама Угарске и броје 3,000.000 душа. Народ је миран, чуваран и вредан; свест у словачком народу још није сасвим пробуђена, но најновији догађаји, ма да су жалосни по сам народ, имак ће бити од користи, јер се свест народна баш усљед тога из дана у дан све већма буди. Тренчинска жуианцја је једна од најчистијих словачких жупанија и налази се у округу с ове стране Дунава; велика је 75-38 квадратних миља и има 207,375 становника. Тренчинска жупанија граничи са Бескндима, Јаблунком и Белим планинама, а на истоку је сва бреговита. У тој је жупанији највећа река Вага, која кроз средину жуманије нротиче. — Земља је плодна; на њој добро успева пшеница, лан и конопља, воће и зеље. Осим тога, у тој жупанији има много дрва, говеда и оваца, а налази се и по нешто каменига угљена. Осим неколицине племнћских породица, сви су остали становници Словаци и занимају се економијом и израђивањем платна и сукна. Тренчин главно место те жупаније и слободна краљ. варош, лежи на левој обали Ваге, има више цркава, нижу ђимназију, главну основну школу и један стари замак, који се налазн на врло високој стени. (Види слику на страни 93.) Тај је замак један од најстарнјих и најгврђих у читавој Угарској. У Тренчину има свега 3000 становника, од којих већи део у многобројним радионицама плагно и сукно израђује. Чувене игренчинске шоилице налазе се на 2 сахага источно од Тренчина, близу лепог села Теплице. За ге тонлице знали су још и стари Римљани. Вода је у тим топлицама сумноровита, а топла је 28—32° Р. и врло је лековита.

Разне бележке. Статистика. (Државнн дугови у години 1875.) Францеска је дужна 900,000.000 Фуната штерлинга*); Енглеска 780,000.000; Сједнњене др жаве 440,000.000; Италија 390,000.000; Шпанија 375,000.000; Аустро-Угарска 350,000.000; Русија 340,000.000; Немачка 200,000.000; Турска 135,000.000; Инђија 130,000.000. После ових државних дугова споменућемо још н следеће државе и њихове дугове: Бразилија 82 милијуна фун. шт.; Нидерландска 80 мил.; Египат75 мил.; Португалска 69 мил.; Мексико 63 мил.; насеобине у Аустралији 46 мил.; Перу 37 мил ; Белгија 36 мнл.; Угарска 36 мил.; Канада 30 мил. Фун. шг.; свега дакле 550 мнл. Фун. шт. Свн споменути дугови скупа нзносе 4.590,000.000 Фун. шт. Кад тој своти додамо дуг од 160,000.000 Фун. штерл. осталих мањих држава, онда дуг читавог света износи 4.750,000.000 Фуната штерлинга. *) Једна фуата штерлинга вреди од прилике 10 фор. аустр. вредн.

(Поштанска статистнка у АустроУгарској држави.) ГГо најновијим статнстичким податцима има у Аустрији 4171, а у Уг.арској 1926 поштанских звања. — У Аустријн на 4880 душа долазн једно поштанско звање, а у Угарској тек на 8053 становника једна ггошта. — Укупнн обрт ппсама нзноси у читавој монархији 212,479.363 пнсма, 27,990.600 саобраћајннх каратз, 31,623.343 ггакета и 83,872.026 егземплара новина. На аустријској поштн било је примање 14,009.660 Фор. а издавање 12,465.120 Фор. (сувншак 1,542.540 Форнн.), угарска пошта имала је примање 4,999.925 Фор., издавање 4,816.054 Форин. (сувншак 183.871 Фор.).

Библиографија*) Отаџбина. Књижевност, наука, друштвени жнвот. Свеска за јануар 1875. Власник и уредник Владан Ђорђевић. Излази у Беог Р а ДУ Ј е Д ан п Ут на месец. Вел. 8-ина. Стр. 172. Годишња цена 8 Фор. нлн 80 гр. чарш. Црна Гора. Биљешке архимандрнта Н. Дучића. Прештампано из Гласника ХБ. Београд 1874. Штампано у државној штампарији. Велнка 8-ина. Стр. 120. С картом Црне Горе. Цена? Орао. Велики илустрованн календар за 1875. год. Уз сарадњу књижевника уређује Стеван В. Поповић. Накладом ГГоповића н Тителбаха. Нови Сад 1875. 4-ина. Стр. 138. Цена 50 новч. Велики календар за просту годину 1875. Издаје књнжара Фр. Шгиглера. Нови Сад 1875. 4-нна. Стр. 48. Цена 35 новч. Соко. Календар за просту годину 1875. Уредио А. Матић. Издаје књижара Велимира Валожнћа. Београд 1874. Вел. 8-нна. Стр. 100 Цена 50 новч. Пол аженик. Календар за просту годину 1875. Година четврта. Издаје српска народна задружна штампарија. Нови Сад 1875. 16-нна. Стр 54. Цена 20 новч. Бљлгарскин народенЋ календар'1. за проста годнна 1875. Седма годншнина. Урћжда са отк Ганко С. Ковачевк. Бечч. 1875. 8-ина. Стр. 212. Цена 1 Фор. базтек, Ггапг У. В1е 81оте-акеп. Ете е(;ћпо^габ8сће8к122е уоп Тпгес 8с4. МагНн. 1875. Вел. 8-ина. Стр. 33. Цена 20 новч. Ре 1 ; Вг. А1ехапс1ег, Оез^еггелсћ ин<1 <1ег Опеп4. Ете Нап^екроШзсће 8(;пс11е. 8-нна. Стр. 42. Цена 40 новч. Веђе1ак, ЈиНиз. Б1е опеп(;аНвсће Ега^е уот тШ(апвсћеп 8!"апс1рипк(;е.. 8-нна. Стр. 80. Цена 90 новч. Вапег, Бг. ЕЛ^аг: Ше огЈеп1аНвсће Гга§;е пп(1 <1ег еигора18сће ЕпеДеп. Мипсћеп, Уегк^ с1е» Н(;егапвсћеп 1пв(;ии1в \'оп 1)1'. НиШег. Косћ, К., <Не каиказ1всћеп Еап<1ег ипД Агтеп1еп т КеЈзевсћШегип^еп уоп Сигаоп, К.Косћ, Мас1п(;о9ћ, 8репсег ип<1 ЛУИћгаћат. 3. АиДа^е. 8°. Цена 1 Фор. 50 новч. Косћ, К., (Не Кпт ипД ОЛевва. Ее1зе-Епппегип^еп. 3. Аив. 8°. Цена 1 Фор. 50 новч. Цј ћег, Б\ V., <1!е Мадуагеп шк1 амс1еге 1Јп^агн. 8°. Цена 4 Фор. 80 нопч. Меуег'в Сопуегва110П8-Еех1Соп. МИ; Кагкеп инс! Шиа&аИопеп. 3. АиД. ШћЊигдћаивеп. Уег1а^ с1ез ћЉНо^гарћ. 1п8(1(;и18. *) Умољавамо све нздаваоце, да нам од сваке књиге, коју на с .вет нздаду, но један нрнмерак ношљу, да бн тим ова библиограФија бнла што потпунија. Ур.

Власник и издавалац Стеван ћурчић. Одговорни уредник Срећко Мајер. Штампарија Јерменскога Манастира. Сајдла и Мајера у Бечу.