Србадија

Св. 4.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

95

с никоје стране потпоре његовом књижевном раду, приморашо га, те са тугом и жалошћу напусти, ако и не са свим, књижевно поље, коме је био свој живот посветио, примораше га да се лати другог поела, да се прими звања. Као државни чиновник остао је Божидар Петрановић веран своме на|)оду, те је за њега оно чинио, шго му је као чиновнику било могуће. Год. 1848. беше посланик на сабору у Бечу, где је својски на томе радио, да се народни језик уведе у јавни живот. Поред свога звања радио је Пеграновић и на даље на књижевном пољу, употребивши своје часове одмора на књижеван рад, који је до год. 1850. био енциклопедијске природе, онакав, какав беше у оно доба код свију наших књижевника, и који је баш као такав нуждан био за тадашње околности; вредно је овде напоменути,осим многих његових дописа у сграним листовима, у којима је заступао интерес свога народа, и његову заннмљиву препирку с Николом 'Гомазеом о Доситију Обрадовићу. Књижевна радња ПетрановиКева од год. 1850. па до смрти његове беше стручна: ирапна и историјска, на којој Кему наша књижевност на веки бити захвална. Осим српског превода Аустријског грађанског законика, и његовог рада на Јуридичноиолитичној шерминологији, која је год. 1853. у сепаратном немачко-хрвагском, српском и словеначком издању угледала света, вредно је напоменути и његов рад у Прапдоноши, у Гласнику сраске словесностн, и у Раду југославенске академије. Његова дела: историја књингевности иоглавитих на свету народа, која је 1858. године у Новом Саду угледала света, Ручна књига за иравнике , и Аиологија Доситцју, дуго Ке још занимати наш млађани нараштај. Но највеКу вредност имају његове расправе: о Богомилима у Босни, — за коју је добио награду, коју је српско учено друштво расписало, — о роиству, о наследном ираву код Словена, о вражди, и кметски одношаји на темељу Душановог ааконика. Поред књижевног рада, највеКа је заслуга Божидара ПетрановиКа оснивање Машице далматинске. БоравеКи у Бечу год. 1849. почео је већ тада радити на томе, да се том књшкевном друштву најпре фонд оснује, и скупио је на ту цељ 771 Фор., и тек после дугог времена, а усљед његовог великог труда и заузимања буде Машица далмашинска 15. септембра 1862. год. основана. Од тог доба па све до смрти своје беше ПетрановиК председник тог јединог књижевног друшгва у Далмацији, које је за ових дванаест година свога опсганка књижевно и материјално лепо напредовало. Као државни чиновник направио је лепу каријеру поставши призивним идворским саветником, а његове заслуге на нољу српске књижевности, осим указаних му почасти од многих учених друшгава, наградио је и цар руски, најпре бриљантним прстеном, а за тим командер-орденом св. Ане II. реда. Др. Божидар ПеграновиК беше иоштен карактер, врло научен и изображен човек, искрен и велик пријагељ свога народа, и редак раден на пољу српске књижевности. Са мирном савешКу могао је леКи у гроб, знајуКи да је за свој народ све учинио што је могао, и рећи оне речи, које је он једном ириликом јавно изрекао, и које његову добру вољу и књижеван рад верно каракгеришу: Гес'1 ро1ш,ј Гас1ап1 теПога ро1еп1ез!

Л>убљаиа. (В. слику на стр. 77.) Словенци са 1,200.000 душа најмањи су народ између јужних Словена. Они живе у јужним круновинама Аустрије, а поглавито у јужној Штирској и Крањској, па одатле све до обале јадранскога мора. Народ по себи мален и сиромашан, али вредан и истрајан у раду и борби за свој опстаиак. Средипгге је њиховог књижевног и политичног рада варош Л»убљана, коју ми на стр. 77. даносимо. Љубљана, немачки ГшЉасћ, главна варош војводства крањског, лежи у једној долини између два мала брда, који деле љубљански рит од долине, којом Сава тече. Варош се око повисоког Шлосберга савија у облику полумесеца са обе стране реке Л»убљане, а налазисе на бечко-трстанској жељезннци, 17 миља југо-занадно од Граца и 11 миља северо-источно од Трста далеко. У -Бубљани је седиште земаљске владе, среског политичког суда, среске Финансијске дирекције, главног царинарског звања [. кл., порезне дирекције и т. д. 'Гу је столица окнеженог владике, конзисторије и духовног брачног суда. Л>убљана има до 21.000 становника и од прилике 1000 куКа. Осим варонди налазе се још 8 предграђа. Изузевши главни сокак, сви су остали у унутрашњој вароши врло узани и ненравилни; напроги у предграђима су сокаци много лепши, а има и више лепих иијаца и прнватних зграда. Преко реке воде нет Кунрија, од којих је једна врло лена и саграђена од тесаног камена. Од седам пијаца најлепша је велика конорска пијаца, украшена алејом у облику звезде; на средини главне пијаце уздиже се на 30' висока пирамида са четири грдне светитељке статуе. У Л»убљани се налазе 12 цркава, од којих је вредно споменути: саборну цркву, парохијалну цркву св. Јакова, цркву св. Пегра налик на тако исто звану цркву у Риму. Од значајних зграда сноменуКемо: замак на Шлосбергу, стари двор, земаљску куКу, веКницу, владичину резиденцију, школу, позоришге, велику касарну, грађанску и војничку болницу, касину, жељезничку станицу и т. д. У »Бубљани има три манастира, од којих су два за калуђерице, а један за калуђере; за тим заводи за науку и васпитање: дијецезални богословски семинар, дијецезална богословија, виша ђимназија, нижа реалка, чувена трговачка школа, занатлијска школа, главна основна школа за мушку и главна основна школа за женску децу, земљоделска школа и т. д. Главнији јавни заводи и друшгва јесу: библиотека, земаљски музеум, историјско друштво, друштво за пол.оделство, друштво за индустрнју и занаге, стрељачко друштво, болница, куКа за нородиље, завод за нолуделе и завод за нахочад; есконтна Филијала народне банке, шгедионица. Л>убљана има 13 Фабрика, и то: 1 за памучну робу, 1 за хемијске производе, 2 за вино и ракију, 1 за махине и механичне производе, 1 за лончарско посуђе, 1 за шеКер и сируп, б штампарија. Осим тога ./Бубљана води велику трговину са зема^вским нроизводима. Л>убљана има лепих шегалишта, као: звездасту алеју, Латерманову алеју, шумицу дворца Тиволи, Шлосберг н брежуљак п розенбашки". Неколико сахата хода, па је човек из равнице доспео до внсоких алпских брда. ./Бубљана, та красна варошица лежи на оном месту, где је некада била стара келтијско-римска варош Аетопа. Историјски је знаменита Л>убљана за то, јер је у њој држан конгрес год. 1821. Кога пут нанесе жељезницом из Беча у Трст, тај треба да сврне у ту варош и да обиђе и упозна своју браКу Словенце.

Мрсдаја града Сокола. (В. слику на стр. 81.) Од Косова до данашњег дана, Турчин је највеКи непријатељ српског народа, нод чијим јармом и данас још велики део нашег народа стење, кука и лелече, и који му непрестано још смега, да се на кулгурном пољу, као остала му браКа, изобрази и усаврши. Но шат и Турцима куцне еуђен часак, на који ваљда не Кемо морати још дуго чекати. Удругој десетини овога века, год. 1815. отресао се један велики део српског народа турског јарма, Србија се те године ослободила. Од Косова па до тога дана историја нам ни о чему другом не говори, но о зулуму турском и о пагњи рајиној, и једва једаред после толико година свану и Србима срећан данак. Год. 1815. записана^је златним словима у историји српског народа. Прође и од то доба много година, а градови у Србији беху још једнако у турским рукама. Шта то значи, показало нам је варварско дело Ашир наше, који је године 1862. Београд бомбардовао. После тог несреКног догађаја, састала се у Цариграду конФеренција посланика Русије, Францеске, Аустрије, Пруске, Енглеске и Италије, који су са Али пашом потписали протокол23. августа1862, који се састоји из дванаест чланака; VI. чланак тога протокола гласи, да се градиКиУжица иСоко порушиТи морају, што се доцније и извршило, и чији су се становници у Босну а неки у БугарСку одселили. Но пре но шго су Турци Соко град Србима предали, они су се томе јако прогивили, као што нам ту сцену слика на стр. 81 представља, но најпосле ипак су мо рали градиК Србима предати. Пет година после тога, 6. априла 1867. беше предаја свију градова, и данас у Србији нема више Турака. ГГољска пошта. (К слнцн на стр. 84.) Нема ни сто година од оног доба, кад су женске и у културним земљама играле велику улогу поштанских гласоноша, ширеКи писмени обрт по далеким крајевима и распростируКи мисли и поруке појединих звања и особа. Па и данас има земаља и крајева, у којима женске, као оно пре сто година драговољно врше и обавл>ају доста теретно и мучно звање писмоноша. По доказима и тврдњама многих очевидаца, тај обичај и данас постоји у Пољској. Слика, коју на стр. 84. доносимо представља нам једну женску, која врши дужности пољске поште. Одело јој је са свим просго и обично. Незакончана кошуљица ишарана црвеним везом, преко ње широка, танка плавичаста кабаница, троструки или четвороструки низ црвених, стаклених ђинђува, онај поцрнели врат, она преко рамена распушгена, разбарушена, нерашчешљана коса, наге ножице, то је све, што је дичи и краси. По то.ме дакле, та се женска по својој спољашности ни у чему не разликује од својих осталих сеоских другарица, које придржавајуКи се од вајкада своје стародревне ношње, по пољу своју крголу копају, своју шеницу жању, или, које поверлшво у друштву са прасадима на прагу својих дрвених или од земље набијених колебица чуче. Једно је само, што је у читавој њезиној хармонији отликује, а то је она кожна торбица саповереним јој писмима, коју обично на кајишу о врату носи. Та се врло красно сјаји, а из гога се даје извести, да женска, која ју носи, није тек приватна нисмоноша, него права чиновница, која је од поштанске власти наименована. Данјетопао; верни пас, који је свуда нраги, дахКе запенушен са исплаженим језиком. Гараве ноге тако су се умориле од