Србадија

94

стране црквеног језика исламовог, од арапског језика, него што је било од стране светог језика римске цркве. У арапском као и римском народу шивела је још од колевке грозничавост за освајањем као неки несвесган потстрекач — нека сличност у карактеру, која се већ и у самом језику опажа, јер је у латинском и арапском језику исти закон за нагласак, исти систем акцентуације, и ако су оба језика пореклом различна. Па и ако оставимо на страну уништење александријске библијогеке, што се по новијим истраживањима нема уписати на рачун калиФеОмара, него на рачун Фанатисаних Хришћана, ипак имаде доста јаких доказа, да су Арани Фанатично и бесно рушили и уништавали, што им је шака пало. У Багдаду су спалили грчке рукописе, јер су их држали за ништаве; па и уништење двадесет књига Авесте, за које се вели, да јесвака имала сто хиљада стихова, јесте дело мухамеданског Фанатизма. Ш та нам користи сва незграпна арапска нојезија, где се о камилама пева, што се одржала, кад ју сравнимо са тим уништеним културним благом? Најтежа тужба, што се на ислам и његов црквени језик подићи може, оснива се на том, што јеуништио све народне литературе у целој предњој Азији, у северној АФрици, у Јегипту и Индији, што су пре њега тамо биле. Додуше оно може бити, да арапски језик и ислам имају у Африци на некултурне Црнце неки оплемењујући уплнв; али онде, где су с образованим народима удодир дошли, арапски језикиислам више су у би ј а л и, него што су дизали народну културу. Приберимо сад све, што смо испитујући важност црквених језика добили, па ћемо онда доћи до овог резултата: Посвећивање једног језика, да служи црквеном интересу, баца на друге језике сенку проФаностн (обичности); свевластије једног црквеног језика условљује бесправност народних језика; ови се боре против ароганције црквеног језика и на покон задобивају признање равноправности. Овако је у Јевропи, а тако и у Азији. Напослетку долазимо још и до овог: црквени језици индијских религија, еанскрит и пали, своје су свевластије богато тим откупили, што су својим народима и човештву верно сачували и неговали најлепше књижевно благо сопствене прошлости. На против црквени језици семитских религија, а латински особито и арапски, још одма у почетку показали су сс да су не толерантни (не трпе друге), и да себе у звезде кују, што опет сваку равнонравност искључује; ово је узрок, да су више уништили, него што су сачували књижевно и знанствено благо културног живота старог доба. (Свршиће се).

Народне умотворине. Питалице. Скупио их у Херцеговини Вук ВрчевиК. (ПродЈжење.) 91. Питали јагње: Што све блечиш н јечиш? — Јутрос ми је мајку заклао вук, а мене шјутра чека нож исиод грла. 92. Питалн кокота: Зашто и ти не лежиш на јаја као и кокош? — То није мој посао, а тако сам се с кокошкама ногодио. 93. Пнтали вука: Али ти је милија овца али јагње? — За невољу и јагње боље но ништа. 94. Питала мајкашћер: Што ти синко говориш, оће вјереник да се до мало дана жени? — За ову се кућу нијесам ни родила, а што нрије за кућу је мирннје а мене милнје.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку 95. ПитаоЦрногорацмајку: Има ли солдат мајку?— Да је имао не би га у солдате давала. 96. Питалн Црногорца: Умре лн који од вас од своје? — Ако и умре види се колико је пута бно рањен. 97. Питао муж жену: Ма за што сте све жене тако језнчне? -— Ако намјеБог све узео а вама дао, намирио нам је у језик. 98. Питали Црногорца: Знаш лн икакови занат? — Мн не живимо о занату, но о муци и нушцн. 99. ГЈитали Црногорца: Милујете ли ви како ваше жене? -— Ми се за другоне женимо, него да нас жене елушају н ђецу рађају. 100. Питала шћер мајку: Ма доклен ћу све овако мучати, н од свакога се стнђет? Пр итрпи се ћерце није ти удаја далеко. 101. П итао Црн огорац оца: Ма зар латини немају бркоиа, или се брију? — Били једно илн друго нијесу л>удн но жене. 102. Пнтали Црногорца: Како сте сад с Турцима? — Нвкад боље! кад се бијемо ко кога може, а кад се умнрнмо на крнво се гледамо. 103. Питао првморац Црногорца! Иобратиме! има лн игђе ваљавнје лупежа као у вас? — То су твоје ноштене ријечн, а има и у вас болије. 104. Питалн Црногорца: Ко је у вас најнесреињн? — јунак, јер у младостн погнне а остави ситну ђецу. 105. Питао млечићЕокеза: Какосе нашкн зове смрт? -— Ми је никад не зовемо, алн она н незвана умије доћи. 106. Питали Црногорца: Бојите ли се од турака? — Не мн од турнка, но од срамоте илн укора. 107. ГЈитали Турчина: Ма раднте ли ви икад ишта? — Немамо кад, пет пута клањамо на дан, а што нам претече неда каФа ни дуван. 108. Питалн Турчнна: Имате ли ви Турци каква заната? — Ннкакиа, осим онога што се може радити шједећн и лежећн. 109. Питао раја Турчина: Ма оћете ли вн турци вазда тако уживати н гогподоватн? -— Докле можемо овако ћемо. 1 10. Питао Турчин рају: Како сте живи не умивајућн се ио пет нута на даи? •— Бог ме се порншћани, па ти не треба но по једном. 111. Питали рају: Даваш ли колико аги на годину? — НЕто ја недам, то он и без питања узме. 112. Питао младожења жену : Јеси ли тако много пнла, кад си ђевовала? — Да нисам јела н пила, не бих оволика ни овака била. 113. Пнтала баба једну ћевојку: За што налазнш ману свакојему младићу, којн су те просили? — За то што су илн старнили ружни. — И они ће синко тебе кад ђеиојком остараш. 114. Питао поп ћака кад је први пут служио летурђију: Јесам ли како служио? Благо ономе ко је данас у цркви бно глух и слијеп. 115. Питали ћавола: За што си тако црн и рогат? — Оваки ми је и отац био. 116. Питао зулумћар ђавола: Заштомене овако млада носнш, да лн ти неби лакше било каква старца? — Ти си ми нешто милијн ако си и тежи. 117. Питао Црногорац рају: Ко у вас најбоље лаже? — Најфнније грговац, а најкрупније Турчнн. 118. Питали калуђера: Зашто уманастиру нема бува као у нашим кућама? — За то што немамо жена у манастнру 119. Питао пријател. пријатеља: Погодн ко најбоље без пушке лови? — Паук муве а жена буве. 120. Питали попа: А ли ти је милије теб ј е господи, алн подај господн? — У цркви мнлије прво, а изван цркве потоње. 121. Питао син оца: По чему с пријед познају момци и ђевојке? — Мо^цнпо брцнма,

Св. 4.

а ђевојке по прсима. — А с леђа? — Момци по гласу, а ђевојке по пасу. 122. Питала шћер мајку: Како се може познат ожењени, и не ожењенн? — Прпијн гледа мислећн преда се, а последнн засукујући брк нада се. 123. Пнтали ђавола: Има лн ко од тебе црњн и несрртњи на свнјету? — Имају двојица: они који у женину кућу стоји, икога жена храни. 124. Пнтали су вука: Бојиш лн се паса? — Не бојнм, али ми ннје мнло да на мене лају. 125. П италн Ерцеговца: Зна лн што ови ваш пон? — Зна сие осим оченаша. 126. Пичалн сељани попа; Знаш ли писати? — Знам, алн по што се ос)шн не знам читати. 127. Питали: Што је она граја у чаршнју? — Оће кадија да постане прави чопјек, па му турци не даду. 128. Г1 итала ђевојка мајку: Алн нма више на евијету л.уди алн жена? — Много внше жена од кад су мужевима почеле жене заповнједати. 129. Пнтао зет пуницу: Моја жена је ли се икад у ње ирнјеме од кога застиђела, али вазда овако језична бнла као од кад је замном дсшла? — Није ни ђевојксм никад, већ кад су је сватови водили од моје куће до твоје. 130. Питао Црногорац приморца: Макажи мн вјере ти! нма ли игђе жена да нијесу овако лајаве као оге наше? — Има у оно село ђе се рађају без језика. (Продужиће се).

Др. Божидар Петрановић. (Види лнк на стр. 73.) Неумитна смрт покосила је пре пет месеци на пољу српске књижевности једног ретког Србина, покосила је др. Божидара Петрановића, чије име беше чувено у целом Словенству, који је болан тражећи лека у Млецима 31. августа п. г. своју душу испустио. Божидар Петрановић родио се год. 1809. у Шибенику у Далмацији, где је поред ваљаног иућевног васпитања основне школе изучио. Свршивши 1|имназију усремскимКарловцима отиде уГрадац, Беч иПадову, где је на евеучилиштима ФилозоФСке и државноправненауке с особитом вол,омучио, исанајбољим их успехом свршио, а ту је уједно употребио прилику, те се свестрано изобразио. Поставши доктором права, врати се у своју милу домовину, коју је до гроба ватрено љубио, и пун добре вол.е и одушевлења да народу своме од користи буде, ода се са свим књижевном раду. Беше тада доба књнжевног препорођаја; жалосне околности на све стране, а особито у Далмацији, где је ћирилица мало њима била позната, и где је требало најпре будити свест у народу, борећи се не само с непријатељима, него и еа оскудицом средстава, но то све не застраши тада још младог Петрановнћа, већем он први разви ерпску заставу у Да.шацији, и поче год. 1836. издаваги у Задру алманах: Љубитељ иросвјештенцја, који је гаест година са трудом, пажњом и љубављу уређивао, и који је на народ велика уплива имао. Тај алманах беше тада међу јужним Србима оно, што је Сриски Летоиис код северних Срба пио.Љуоитс.љ иросвјешшепија добије доциије друго име: Сриско-далматииски магааин, који се као часогше до данашњег дана у Далмацији одржао. У то доба, наградила му је Матица сриска расправу: Витка косопска, у којој је вешто оделио историју од песништва. Но жалосне далматинске материјалне околности, слаб одзив, а