Србадија

Св. 5,

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

115

ЦРТИЦЕ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ.

-Г(

Напиеао Анте Данило.

Ш 4 1 / ами наслов наже, да је не мислим " ,потанко о Далмацији говорити. ЈНеколико повијесничкијех црШктица, нешто о обичајима и народној ношњи сложио сам заједно, еда украткд ако и буде Ш не потпуна слика, не би ли штиоца понудила да распита о тој земљи, да му своја не буде туђа. Обала славјанскога југа лежећа уздуж јадранскога мора, тај малени дно земљишта назива се Далмација. Разна питања откале је то име потекло не задовољавају нимало а то мање оно што му тражи славјанско поријекло цијенеНи да је то ријеч „ млад" а по старом писмену обрагно писана те мисли да је Далмација од ријечи млад као „Рома и од „аиор". Свакако за то име у повјесници од давна се чује, те ријеч до!»е често о тој земљи коли маленој толи славној. Згоде и незгоде што преживи ова земља, разне народе што у себи закрили, заковаше јој име у вјекове. Красни јој положај, лијегге јој луке замамиле рек' би ине народе да ју заселе, разне господаре да њом завладају. Де ако се мало на се попустимо, прегледамо положај Далмације за вријеме Римљана, хоћемо ли задржати глас да не речемо, ах красна ли бјеше ова покрајина, дивно ли је нарав обдарила! Плодне долине закласале, уцвали брежуљци лозом виновом, горе се заодјеле свакојаким дрвећем, Солин се уздиго славни код ријеке истоимене, испод стрма Клиса, а до Спљета града. Па куд цијела ова земља преплетена планинама честим а плодним долинама извнјуганаријекам и потоцима за Римљане била је измрежена цестам и путовима, којим још дан данас налазиш трака по кршним горама и по равнијем ливадама које но је земља заплила, да ти се испод плиткога рала показују. Ал зар се благостање Далмације задржало дуго? Како се народи измијенише, тако се и срећа промијени, те кад Обри похараше што бје знатна и величанственога, не остаде нам до успомене те јуначке добе Похараше и попалише, па им се и име презиром задржало. Само што утече варварском чопору то нам се још сачувало, а то је столна црква Спљета града, некад поганска дворска богомоља цара Дијоклецијана. Али иза толике невоље што спопаде ову покрајину, зар се нашо није ко би на пут стао даљему харању? Ето нам тада видимо Славене саћи кршни Велебит и јуначком мишицом побити ту варварску чету на истим развалинам Содинским. Славенски се тад народ настанио и брже се на двоје раздијелио гако да се од Неретве к истоку српско удоми госпоцтво, а на западу Неретве хрвацка оснује држава, главним градом Бијачем, који се прогезаше све од горе што је с леђа данашњим Каштелима, па низом низ поље до жаморнога жала. Цесте и путови, величанствени водоводи што за вријеме Рииљана свуда се гранаху, сада само да ти спомене негдашљу славу. Гдје се гора зеленида, сад се камен бијели, гдје прије цвијеКе цвјеталт сад се трње заметнуло,гдје но славиК препјевао сад ту кука кукавица. А кад станеш да помислиш гдје нам народ изгуби слободу, гдје тај перивој на мјеста се претвори у пустару не мож' да не прокунеш млетачку добу.Не бје опаснијег господара овој зеиљи што МлечиК. Уништио гору зар да хајдуке умете? некоч саме загочнике слободе? То би смијешно било! Посјекао да се обогати да тим себи морску силу ојача да нас нашом муком задави. Свакај

среКа тад је народу престала а приспијеле му невоље с.ужанством како неумрли ПетровиК владика црногорски каже: „Домаиили па их похватали. Јадну нашу браћу соколове Далматинце и храбре Хрвате Па бродове њима напуннли И тискај их у свијет бијели Те довукуј благо из свијета И притнскај земље и градове". Јадној но нас тој влади наћеш спомена у тврћама, у јаким мнровима, у опустошењу ове покрајине у народном проклетсгву ; ал да тражиш не Кеш наКи ма с ког погледа да је народу користи. За вријеме млетачко често је Турчин нападао на ову земл,у, ал га мало по мало изгањаше док напокон не би потучен и прогнан за вијеке, те нам друге спомене не остави до ганковитијех кула на високим брдима и мутнијех бунарина. Ал између свијех владара који завладаше овом покрајином сам јој Француз што на корист учинио: Опасао цијело приморје цестом, обучавао народ у пољоделству допуштајуК својим војницима да у вријеме мира земљу раде. Ал што је чудновато! прем да тај владар не штетовао да би с материјалног гледишга ипак веК би рек народу се дозлогрдило служити, те стаде на Француза као на никога мрзити. Та мржња се највише побудила (оставимо ли властелуДубровачку) уКаштелима гдје јуначки Ивака укрцав се на руски „бриг" што тад бјеше уКаштелском коналу, стаде ватру сипати на своје родно мјесто, да га само избави даљег сужанства. Али у зао час, руски се бродови вратише. Ивака и ако избјеже Француско самосиље, они да му се освете, разорише му кућу и ступ му поставише на срамоту слиједеКим написом „Овдје би разорена куКа попа Иваке побунитеља" и т. д. спомен тај још обстоји, ал не на срамоту, веК да нам срце опоји народније.м чуством, да нас понуди на јуначка дјела и да нас превикне жртви за милу домовину. Француз хтјео да удуши све шго је народу свето, па нам најзад заведе дједове до славне Москве. Ал ту брат брата познао, браКа се ту загрлила и за вијеке побратила. Па након толиког немира, након свеудилног туКег наметања, ко се не би надао да веК }едаред освану боље доба и овој покрајини; ко јој од срца не би желио бољу будућност? Ал заман браКо драга, још та земља тужи и јадује, а суза јој нема пријатеља да се смили да је избави, и сједини својим посестримам. Де погледајмо мирним оком у вјекове запамтимо повијест ове покрајине од када нам се дједови настанише, хоКемо ли љубопитности одол,ети да дознамо који ли је ту народ, која вјера? .... Толика се господства изменила, толике згоде и незгоде помадоше народ да баш не знаш, да ли се је обдржао! Ал се нашо јунак, одољео свијема неприликама, сахранио себе у свпјим обичајима, у народномјезику, и народном поносу. Под ложен није се умилио, слободан није се разблудио, јуначки је трпио,јуначки се сачувао: земља му се пустошила, турско му копито утукло долине, ал народ не клону турском копиту не даде капе за миту. 'Гај народ који иза толике невоље сачува своје обичаје и свој језик, да га видимо с ближега у куКишту своме. Кренимо од Задра приморјем, од Задра у ком нчм се није но успомена сачувала нашему роду, у некојим беседама које нам живи доказ да нам се и ту некад мили језик гласио. ЧуКеш да госпоКа задаркиња у цијели талијански говор умеКе ти наше миле ријечи лдраги" „душа« „сунце", и о божиКу Ке по навади окитити божићну гору јелову јал маслинову па је звати божићем. Ну те мале изничке, то нам само горка успомена и нагона, да нач се

још једаред мили језик огласи гдје нам се прије гојио. Пређимо редом од Задра до Биограда на мору; те кренимо к Шибенику граду који нам мили језик сачувао који даде себи на дику познатијех мужева а из кога нам Анка Видовићева пјесме пева. Завезимо се нуз Крку све до пада њезинога да се нагледамо чуда у природн гдјено река ломећа се низ брдо бучи, буца у небо диже пјену обојадисану сунчанијем зраком. А пад собом диже узмућену воду попут узрујана мора. О грозна призора! Што је на свијету кретања рек' би да се туде слило, што је уке и буке да се туде сложило, да се једном ријечи сама природа себи наслаКује. Пођимо к старом Трогиру да нам се позове женско јунаштво ког нам спјева Качић и мили Сундечић. Ал до тога мало даље ето нас Трогиру граду, ту чујемо већ како уз свој језик зна се и туђински. Те нам није Трогиранин заборавио свог смијепшог наријечја што претвара сугласнике на сподобне меке или тврде те ће рећи „ца" мјесто „ча" „рашне" мјесто „распе«. Ту уз народни говор сачувало се и народнијех обичаја те ће мушком дјетету сваки божић док не дорасте носит' умијешени напети лук а дјевојчици лучицу, нек се дјевојка одгоји научи а момче јунаштву. Ал ти стари обичаји како су од стара времена, изгубише можда и смисао те Кеш лук трудно разазнати по облику веК по имену. Де сад ако кренемо кроз каштеле равне кроз тај народ који Бијач остави и сагради куле и каштела у мору да се од турчина обрани, кроз ту дивну обалу кренимо о којој вели СундечиК: „Сињу мору што је краја Зар земаљског нема раја Милевидно над Кашгела Златне парте морског чела. Дивно поље озго тврдо Запасало голо брдо, Испод неба и ведрине Ко душице дјевојчине. А море се пак залило У њедарце тихо и мило, Те се у њем као у своме Огледалу глади моме". Та лијепа обала сва се озеленила маслином и лозом виновом, и најплодннје је мјесто цијеле Далмације. Кроз то лијепо поље цеста се извила, а по у мору по на жалу, дижу ти се као што вели КачиК „Тврде куле, високи палаци, И у њима силени јунаци!" Ту се је сачувало доста блага и старијех обичаја ако прем нам се коло промјени квадрилом. Туде се узгојо поносит човјек а срцем да му друга није. Донио је собом Каштеланин с Бијача своје старе обичаје па их вјерно чува. Каштеланин се сјеКао својега краља, те сваке године на дан св. Ивана крститеља изабрали би краља, док им ова то влада не забрани, те се и сада св. Иван каже Бирањ, а мјеста на којима би бирали зову се брца, што су по другим мјестима били „сшгт1из" или „НаиГе«. Знаде и Каштеланин посут дјевојачке дворе о Јурјеву сваковним цвијеКем, и усадити јој пред кућом сваке горе да јој кућу заклоне: то мора сваки младожења као знак почитгња, те се исто чини свијем народнијем областима, те по части веће или мање стабло се усади. Слободно Каштеланин ако је сваки приморац срчен, он је најсрченији, те се за дику једне куће држи кад имаде чудо гостију. Барјак, и на њему колач и јабука, о вјенчању што пред сватовима носе овдјех се изгубио, ал га још можемо наћи по Пољицима у Цетињи и цијелом Загорју. Овдјех, шго је смјешно, иза како се цура удаде, иде јој мајка у походе носећи јој преслицу, вретена, кудјелицу вуне, сваке преје, потке и основе, па под кућом ил*из