Србадија

122

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 6.

ТРПЕН СПАСЕН. Роман у три књиге, од Јаше ИгњашопиИа. Друга књига. XIV. је Гавра из Новог Сада у Пешту дошао, Јоштајнер га је врло лепо примио. Још је жнв крекдит госпадара Макее. Господар Лоштајнер жив старац од седамдесет година, распнгује за госнодар Максу, опомене сина, 1 да иде стопама оца свога, каже да му је отац био први субјект у ГЈешти. То је за Гавру добра препорука Истина у ночетку у страној вароши доста му је било тешко, ал се брзо свему навикао. Имао је код господара Лоштајнера бесплатан и кост" и квартир у собн до официне, са два друга субјекта, и пег Форината на месец, осим „трингелга". И господар Макса му је шиљао месечно регуларно пет Форината и још екстра за хал>нне. Гавра је могао од свнју субјеката први штуцер бити. Остали субјекги, један Мађар и један Н емац, знали суобоје свирати, први у гитар, други у Флауту. Гавра је у тамбуру добро ударао, а баш и на гитару није био постидан. Сва тројица добро су се слагали. У празно време свирали су терцет и певали су. На лепој ноћи, при месечини, свнралн су у комшилуку пред кућом гроФа Телекије серенаду, ил као што се онда звало, пнахтмузику". Сваки је од њих нмао у гој кући собарицу, то јест њих тројица три собарице, које су обожавали. Гавра је бријао не само у офнцини , него и кунтове, особнто у хотелу код лбеле лађе" н „енглеске краљице". Био је штуцер па се дружио с ђацима, јуристама и кирургима. Добро се играо бил>ара, на палагеру" био је први; добро се и картао. И ко може све то брици — хоћу рећи субјекгу замерити. Ал бадава, жеља га је морила за докторијом. Господар Лошгајиер имао је докторску библиотеку, и то у грећој соби до официне. Библиотека је била отворена субјектнма, и господар Лоштајнер радо је гледао субјектеу библиотецн, једно да се уче и да се нриправљају за кирургију, а друго и сујетн муласка, јер наравно субјекти ће свуда приповедати колико има Лошгајнер књига у библиотеци, и да је ученији, него ма какав доктор. Ако се надничари погуку, поразбијају главе, одмах онај који је рањен трчи к Лоштајнеру, да му завнје рану и да му изда У18ат герег1ит. Кад је Гавра сам у библнотецн, премеће књиге н све чита, ма да ннје анатомију учио. Најраднје је читао дела од славног Воегћауе, што је издао чувенн \ г ап 8\уЈе1еп, па онда „ОтипЈги^е с!ег орегапуса Сћциг§1е и од Кесгеу-а, па онда преврће нлустроване листове онеративне кирургије, сечење ногу, руку, од 1-1аггеу-а, ГлвГгапс-а н Оириу1геп-а, да буде прнправан кад буде једном теорију учио. Кад му је допуштало време, он се често покрај својих колега субјеката, који су кнрургију учили, увукао у кирургичну клинику, те је пажљнво гледао операције. Мало по мало навикао се на кнрургију, познаје оруђа и крв, а то код кирурга много важи. Но покрај тога није Гавра пренебрегао ни каФане ни игранке. Код „орла" у каФани био је матадор; у недељу опет на Фрајмузици код „златне руке", или у дворани код „римског цара", илн као што су то звалн

„ремлсали". Ту су но највише кас.апи, јурати, јуристе, рибари, хусарн ил драгонери од »Фајерпнкете", који су пре гога касапске калФе били, па онда собарице, куварице и вешерке. Да ту бива и гужве, не треба сумњати. Гавра је имао познате јуристе, с којима је врло добро живио. У Гавре увек новаца, па кад јурисге немају новаца, он им узајми, док од куће не добију. Узајмљивањем лако се и пријатељство стече. Гавра је знао латински, па је читао и латинске књиге, приправљао се да нолаже приватно испите, јер се зарекао да мора бити доктор. Кирургија му не <»>али, ал баш мора бити доктор, ма да ће пре тога кирургију учити. Истина је и то, да је мало и „луми" —„бекрија" посгао, ал који брица, кнрург ил ђак није био бекрија. Ако их је било који баш нису бекрије били, ги су од шгудирања ил умрли, ил су постали ч>нлистри, који нису заслужили, да буду икада у ђачкој кроници споменути. Већ је трећа година како је Гавра од куће. Леп красан деран, није нн чудо од кога је отпао. П оложио је у Кечкемету приватно и пету и шесту школу, сад му још треба две, јер му је за медицину нужно осам школа, а донде ће учити кирургију, јер му то не ће ништа шкодити. Од куће је добијао гласове. Писали су му најпре како ће лаћман Предић да узме Милеву, други пут му онет послаше глас, да је Предић измаширао, а Милева насела: напослетку чуо је и то, како је Милеве нестало. 0 томе му је отац само толико писао, да никад не пита за Милеву. Гавра баш брије неког кавалера у офнцини, а уђе један лепо обучен момак. То је 'Бока Глађеновић. „Сервус Гавро!" „Сервус Ђоко!" Гавра што пре обрије, па се са 'Боком пољуби. Питају се и распитују. 'Бока му каже, да ће му све на само исприповедати, него да га најпре уведе госнодару Лоштајнеру, јер носи нрепоручно нисмо. Гавра уведе 'Боку. Господар Лоштајнер нрочита писмо, измери ТЈоку од пете до главе, и каже му да може код њега остати. Погоди се на целу годину. Сад г Бока донесе своје ствари, и настани се у субјектској соби. Донео је са собом две енгле^ске бријаче, штрцаљку, Ас1ег1а88геи^, кљепггице — 2аћпге1882еи|>, „порткансле, т. ј. сапуницу, маказе од челика, „штрајхер" на ком се бријаче оштре, чешљеве, пешкире, »шреФцајг" —купице, лепих хаљина, баш прави и потпун субјект, да се с њиме не ће Лоштајнер постидити. Првом приликом кад су на само били, исприповедао је 'Бока Гаври све. Да је ту сад Предић, зло би прошао од Гавре. Ђока је још у официни тамбуру и гитар обесио. За неколнко дана упозна се с осталим субјектима и већ се квартет свира. Сви се чуде 'Бокиној вештини у бријању и певању. Моле га да пева пред вече или ноћу кад нема кунтова. Диве се од куд у њега толико несама. И ову је песму он измислио и саставно, и при доброј вољи радо би је певао. „Бербери су ирви људи, То је стара ствар, То не може свако бити, За то треба дар. Министар је моћан, силан, Берберин га за нос вуче, То јест кад га брије.

Кад се жена горопади, У глави јој црв, Муж јој шаље но бербера, Да јој нусти крв. Залуд глумац н глумица Улогу штудира, Не може је представљати, Док се не Фризира. За то вам и опет кажем Није мала ствар, Брица не мож' сваки бити, За то треба дар. « и сам господар Лоштајнер и његова Фрајла кћи радо су из треће собе ТЈокине песме слушали. 'Бока је на песму готов само кад је ту фрајла. Покра све своје вепггине, 'Бока је ипак морао признати, да је Гавра од њега у другоме напреднији, на пример: у теорији и у читању докторских књига; јер што се практике у лечењу тиче, ту је већ 'Бока много од господар Максе научио; тако осим пуштања крви н купица, знао је кад треба дати »Сајдлицерове прашке", особито ако је каква куварица конгестије имала, па онда ћацима, кад им је што Фалило, а нису хтели доктору ићи, ту је ТЈока био „неизцрпајем«; за такве болести целу је апагеку на памет знао. Покрај тог лечења, 'Бока се упозна са ђацима сваке врсте и са јуратима. Јурат је био оно, што сад зову паушкултант" код суда; изучио је као ђак права, па онда у Пешти практнцира код највншега суда н код адвоката. Ннкакав суд под небом, осим краљеве табле, није му судио, ма да је шта учинио, и ма колико да је дужан. Слобода велика, ранг довољан. За крагко време тако се 'Бока упознао, да упразно време није знао накоју ће сграну. Ако је хтео »нобл", ту му је у близини у Будиму лкајзербад", ако је раден дан, ту је имао истина свакидашње, али опет одабрано друштво, „код златног орла", или у „борфођастову." Да видимо то чудо, тај „борфоћастов." Била је једна средња пургерска биртија у исликарској улицн." Бирташ и бирташица оригиналан иар људи. Обоје из добре, баш јаке куће, били су пре десетак година богаги, ал су се на неким арендама утукли. Ос.тала им још која хиљада Форината, н шта ће, него да отворе биртију. Негда помодарка госпа, сад бирташица; нека и то је боље, него да у нераду и остало потроши. Точили су добро пиће и давали добро јело, јер је и сам бирташ био добар гурман. Јак, нун, дебео човек, образи керувимски. И она пуна, црвених светлих образа, тако око тридесет годииа, а њему је могло бити мало више. Били суучтиви према гостима, ал нпак су нешто давали на господство; новог би госта мерили од пете до главе, и отменији имали су некако првенство. Нешго се шушкало, да бирташица радо потајно вино пије; може лако и бити, јер често је онако рђаво расноложена каквог пијаног гоета сама избацила. Отменији гости имали су за себе „екстра" собу; ту није могао сваки ући. 'Гу су били ђаци различнте врсте, филозофи , медецинари, кирурге, јуристе, па онда мо гдекоји јурат и берберски субјект, који је покрај пријатељства могао до те собе доћи. То друштво што је у ту собу долазило, звало се мађарски „ђогГо^уабикб Љза8%", немачки „ЛУетуегШ^ип^б^евеПзсћаЛ", „друштво за винску потрошарину.« У тИгули стојало је само внно, ал пило се и пиво и свашга друго. Имало је то друштво свога председника, неровођу, Фишкала и одбор административан, а основало се на акцијама. Ко је хтео у