Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

123

то друштво сгуиити, морао га увести какав чдан друшгва; кад су га иримили, положио је два Форинта, и то се одма попило; није требало касира; ако је који непарламенгаран био, много и неупутно говорио, после треће опомене Фишкал иодигне тужбу против њега, и чосле га осуде на казну по величини учина, н. пр. на пег или десет холби вина да плати. Није било дана кад кога нису казнили, и ионајвише онаковог, који је онај дан од куће новаца добио, или је што заложио, па се мало накресао и постао џандрљив. Тако је многи од чланова могао доћи и пити без да је морао имати новаца, а иначе је и бирташ радо кредитирао, јер и сам је био члан тога друпггва, и јако је себи уобразио, што је с таким људима барабар. Он је те своје сучланове класиФиковао по „главама"; увек би рекао: овоје добра глава, она још боља, она опег најбоља т. ј. по науци, и обично у колико је који већи бекрија био, или боље да кажем, пвесељак", тај је у толико боља глава. И биргашица се у то Друшгво помешала, наравно само као „иочаснн члан. ц Гавра је већ уписан у то друштво, а сад ће се иТЈокаГлађеновић уписати, и то преко пријатеља једног јуристе, ког је он излечио. То је после доиста весело друштво било. Председник је један јурат, а перовођа јуриста. Вез сумње, временом ће велика господа постати. Друга соба до те друшгвене, била је обична биртија; долазили су овамо свакојаки, и бољи н гори. Кад се каквом од друшгва досадило, он је ишао у обичну собу. Ту је свако вече свирала мала циганска банда, „квинтет." Ту после дођу мајстори добре воље, пију и картају се, накресани људи, па је бивало ту и комедија. Вио је један чизмар, звао се Фектор; фини , добар човек, ишао је по вашарима. Кад дође с вашара, а он дође у ову бнртију, пије н карта се, наравно донео је с вашара и новаца. Вио је човек око педесет година, сув, болешљивог изгледа, тако као што вечити карташи изгледају, који ноћу не снавају. Имао је жену младу, тако око дваест година, плавушка, здрава, веселог изгледа. И она је увек с њим на вече ту била, н ако мало изостане, а муж пре дође, за то доцније она опет сгигне, да га чува, да непрокарта новце; кад нема новаца, онда може он сам ићи, а она код куће остаје; може се казаги, да је и она свакидашњи гост. Фектор једаред имао је добар пазар, па на вече дође у биртију са женом. Цигани већ га по лицу познаду, да има поваца, и одмах ночну његов марш свирати; нека мелодија из пол>ског марша, ако се опомињем ,,о петој регименти'' код Варшаве, на Форму мазурке. Рад би се Фектор картати, а нема с киме. Гавра позна Фектора да би се картао, картао би се и он, ал нема новаца,- узајми од Глађеновића један цванцик. Гавра је добивао и од куће и заслуживао, ал ко ће ђаку и субјекту најамити. Седне до Фектора, седну још два ђака; ту је и Глађеновић. Фектор би рад играти „Фарбла", ал неда му жена, но Глађеновић седи до његове жене, и измоли од ње дозволу, ал не на Фарбл, већ на „анундрајсиг", 111 то обично солдати на „халбоку" играју, и то на мале новце. Већ се играју, почну с крајцарама. Цигани једнако свирају. Гавра дозове Цигане ближе, па и свирају му и карта се. Намигне на једног Циганина, да седне за леђаФектору, био је баш вијончелисга, „басисга", нл управо „бегеш." Гдађеновић се не карта, но госпођи Фекгоровици курише, и види се да јој је по вољи, очи јој се светле. Особито кад је видила да се на крајцаре играју, са свим се

окренула од Фектора, и једнако се с Боком разговара, шали. Гавра најпре губи, ал после почне добијати. Вегеш за леђи гледи у Фекторове карте, па напише кредом на вијолончело на колико је Фектор рестирао, па опет даље свира. Гавра на то баци око, па зна требали још карата, ил је довољно, па ту је лако Фектора тући. Фектор једнако губи, меће дупле новце, па опет дупле, и не траје дуго, изгуби све новце, педесет Форината, тако да не може ни вечеру платити. Фекторовица тако се са Глаћеновићем заговорила, да је заборавида на све, и тек је онда дошда к себи, кад је Фекгор почео викати, да Гавра Фадично игра; но Гавра му претн, ако не умукне, да ће га избацнги на поље. Фектор иште од бирташа у зајам новаца, и добио би, но не да му жена, и љутита ухвати га за руку, извуче га на поље, па кући. 'Гако је Гавра из ненада до новаца дошао, па сад сви с њиме у „екстра" собу, па удри у пиће до по ноћи, а посде по ноћи опет они ђаци, којн су се ту десиди с Гавром, сви у кавану „код два пиштоља", па онда на ново пиј, а за тим у гмађарски сокак"; ту полупају неколико пенџера и врате се с виком кући. Педесет Форината је отишло. Гавра је био добре главе, ал је био ексцесиван, да га ваљда ни један јураг није надмашио. Па био је јак и одважан, без сумње најодважнији субјект у читавој Квропи. За то су га остали ђаци и јураги воледи. Такав мора да је био у мдадости и господар Макса. ГлађеновиН није био убојица, но прави „курмохер", ад кад и кад и он се упуштао у ризичне ствари, да је могао накаљаги. Тако једаред мал није страдао од бирташице. Бирташица, као негдашња арендаторка, није могла заборавнти, да је богата бида, па макар да иначе може живити, опет би водела и богата бити; зна, да се покрај биртије не може баш на брзу руку обогатити, иа покушава на лутрији, не би л' ту што испало, и јако меће на дутрију. Има све књиге сановнике; и још кад чује какве је нумере ко сневао, одма с њима у лутрију. „Амбо« је више пу га добида, а једаред и „терно" са шест сготина Форината, па сад све више меће, готово залудила се у лутрију, премда се то њеном дембедуније допададо. Ал он је био мало под папучом. Гавра и Ђока договоре се, да је узму на миндрос. Госпођа бирташица купила је од једног девојчета — сироче је го — нумере на цедуљи, као среће ради. Девојче је лепо, умиљато било, па јој добру мнлостињу, бог зна — можда и срећу носи. Гавра се баш ту десио, кад је бирташица цедул,у узела, све красне нумере: 3, 28, 46, 87, 52, и шаље у лугрију; метула је два Форинта на п г герно." Гавра је те нумере видио и одма их је, како је бирташица у кујну отишла, забележио. Вирташица приповеда, ако добије на дутрији, сав „борФођастов" ће почастити. Више не греба. Дође дан кад се нумере вуку. То је пред вече. Дође Гавра пред вече па седне, а бнрташица одма до њега, и ишчекује, да јој се нумере донесу, како изнђу. Пита Гавру, није д' прошао покрај лутрије, да види какве су нумере изишле. Онкаже, да је онуда прошао, али га није много интересирало, јер не меће на лутрију, но само је мимогредно бацио око и занамтио, да је 3 и 46 изишло; друго је заборавио. „Амбо!" повиче радосна бирташица. „Ах слагкиГавро, како да нисте и друге нумере видилн?"

„Не интересира ме; само сам запамтио 3 и 46." „Сад ме тек секира; ако не дође ко што пре с нумерама, идем сама онамо", рече узбуњена бирташица. Ето и Гдађеновића. „Штаје, ако бога знате, нисте л' ви видиди какве су нумере изашде?" иТа које какве. И ја сам метао, па баш ни једна нумера, ни близу; ево шта је изашло, сад ћу вам казати. г Бока вади љути го цедуљу из џена. „Ево, прва нумера 3." „Чекајге мало, самолагано, дагустирам. Дакле 3 то је погођено." „Друга нумера 46." „И та погођена, даље." „Трећа нумера 87." „Терно погођено! чекајте ако бога знате, та је л' могуће?" ,,Ево сад с дутрије идем, Фришка цедул>а; лутријаш ми једао. Четврта нумера28." „Кватерно!" „Чекајте мадко, да се одморим, „шдог" ће ме ударити" „Пета нумера 52." „Квинтерно! ја сретна, сви сретни! Јоцо, Јоцо, ди си! ми смо сретни! добида сам цеду лутрцју! јао пашћу у несвест! пијте! не ћу вам дуго бити бирташица. Јоцо, Јоцо!" Дође и Јоца бирташ. Госнођа жена му показује нумере. Бирташ чита цедуљу, еравни је са решконтом, и потврди, да је са свим у реду; цедуља лугријска слаже се са решконтом; начинили су квинтерно. Загрди жену и пољуби је, гледи је, а сузе му теку; скине капу, прекрсти се у име „благодаренија", а жена трчи по собама, по кујни, виче како је сретна; сдушкиње, куварице, све ће поудаваги; од радости јој се већ и шлоФкапа накривила, а коса јој спала, што се од радости по глави тукла. Вирташ одмах да заклати ћурка и начинити питу. Данас је код њега сав „борФођастов" госг на вечери, а сутра велика „трактација." Вирташица све наређује. Бирташ да донети пива, вина, ко шта хоће, па онда седне, рачунаколико ће хиљада добиги; сијасет хиљада! олако рачуна, па је опет грдна свота. Опет ће биги арендатор. Извади по ново решконту и цедуљу; чита, па опет чита, да га очи не преваре. Тако је! мегне је у „шлајбук.« Ишао би одма у лутрију, али зимње је доба и већ је тамо затворено; има времена и сутра. Вечера се снравља. Чланови „борФођастова" долазе, а бирташ им своју срећу приповеда и показује цедуљу. Сад пију у срећу и здравље. Биргашица улети у нутра и виче: „ја срегна! дај Јоцо решконту, нумере, да сви виде." Сви се диве чудноватој срећи. Бирташ чм каже , да ће затворити бирцауз, би ће арендаш; ал да га се опомену, сваком ће исплатити све дугове и да ће сиромашнијима новаца наригорозум; особито Гдађеновићу највише ће даги, шго је нумере донео. Већ су сви за вечером; ту је и бирташица, а шта ће она да служи, нека девојка служи, она хоће да ужива с гос гима. Села је баш до Глађеновића, и пољубида га прсд свнма као срећоношу. Кисела чорба већ је поједена, ето ћурана. Вирташ хоће баш тако тазе на столу да транџира; у том је велики мајстор био. Већ почну и наздрављаги; најпре бирташици, па онда бирташу. Кад его једног кучебра, који радо у лутрију меће. Вирташица га запита, је л' што год добио. Ништа, а бирташица му каже, да је добила „квинтерно" и ређа му све нумере на памет. Кучебер каже, да нису те нумере изишле, него друге, и покаже им цедуљу, што